Hanan Alsanah: "Tvrdoglava" beduinska aktivistkinja koja dovodi žene za sto pregovora

Hanan Alsanah je beduinska aktivistkinja i advokatica iz juga Izraela koja decenijama ruši barijere u svojoj zajednici — od borbe protiv nepismenosti do učešća žena u mirovnim i političkim procesima. Njena priča je primer upornosti, strateškog zagovaranja i stvaranja održivih rešenja prilagođenih konzervativnim sredinama.

Rani život i obrazovanje

Alsanah je najmlađa od 11oro dece. Iako su je očekivali da rano napusti školu i priprema se za brak, ona je sanjala da postane advokat. Roditelji su na kraju pristali da pohađa Ben-Gurion univerzitet pod strogim uslovima: da nosi hidžab, da se školuje samo za učiteljicu, da radi isključivo sa ženama i da ostane na jugu Izraela. Umesto da odustane, Alsanah je pregovarala i započela svoje javno delovanje.

Borba protiv nepismenosti

Verujući da je obrazovanje ključ oslobođenja, 2002. godine Alsanah je pokrenula inicijativu protiv nepismenosti u gradu Rahat. Iako su joj govorili da je to "nemoguće" jer su žene navodno neće izlaziti, njen jedan čas prerastao je u 11 časova u gradu i dalje programe u okolnim nepriznatim selima. Uz podršku Ministarstva prosvete, njen program je postao formalno priznata škola za žene.

U 15 nepriznatih sela Alsanah je obučavala lokalne žene da preuzmu liderske uloge kako bi programi mogli da opstanu i bez stalne spoljne pomoći — model samoodrživosti koji je kasnije reprodukovan u drugim zajednicama.

Bedouin women sit outside their demolished homes in the Bedouin village of Umm al-Hiran in the Negev desert, in the in the Southern Israel, January 18, 2017. (credit: HADAS PARUSH/FLASH90)

Međunarodno zastupanje i model saradnje

Alsanah je postala prva beduinska žena koja je predstavljala svoju zajednicu u Komitetu UN za eliminaciju diskriminacije žena (CEDAW). Tokom pet godina rada u tom telu razvila je model osnaživanja žena koji uključuje mušku saradnju i koji je prilagodljiv islamskim zajednicama. Sastajala se sa šeicima, lokalnim i opštinskim liderima i donositeljima odluka kako bi unapredila ekonomska i stambena prava žena, naročito u zajednicama koje ne poseduju opštinsku infrastrukturu i time ne mogu da ostvare državnu pomoć.

Mediji, javni dijalog i društvena promena

Primetivši da imena žena često izostaju iz arapskih medija, 2010. je pokrenula novinski list sa ciljem da uključi ženska glasila u javni diskurs. Suočila se sa kritikama iz dela verske zajednice, ali je izazvala protivnike da dokažu kako inkluzija žena u medije protivreči islamu — odgovor nije stigao i list je nastavio da izlazi dok, po njenim rečima, cilj nije bio ostvaren.

Hitna pomoć i građenje poverenja

Nakon terorističkog napada 7. oktobra, Alsanah je kratko razmatrala da napusti jug Izraela, ali je ostala i brzo organizovala transfer preživelih i koordinaciju smeštaja u Beershebi i Rahatu. Suosnovala je Jevrejsko-arapske centre za hitnu pomoć u Negevu, koji su okupili više od 400 volontera različitih pozadina. Centar su posetili i predsednik Isaac Herzog i drugi zvaničnici — dokaz da zajednička akcija može graditi mostove i pružati nadu u kriznim trenucima.

Pravo, politika i naredni koraci

Alsanah je završila pravne studije u Kiryat Onu i postala advokatica, a potom se pridružila organizaciji Itach-Maaki – Women Lawyers for Social Justice, u kojoj je ubrzo imenovana za koizvršnu direktorku. Sada se fokusira na implementaciju Rezolucije 1325 Ujedinjenih nacija, koja poziva na veće učešće žena u prevenciji i rešavanju sukoba, i radi na inicijativi neformalnog dijaloga: 50 palestinskih i 50 izraelskih žena za pronalaženje rešenja izvan formalnih pregovora.

Alsanah veruje: "Žene su polovina populacije i moraju imati polovinu rešenja." Njena strategija kombinuje lokalno osnaživanje, inkluzivnu saradnju i političko zagovaranje kako bi se stvorili trajni pomaci u pravima žena u beduinskim i arapskim zajednicama.

"Neću prihvatiti 'nemoguće' kao odgovor — nastaviću da radim na mirovnim procesima dok završavam doktorat na Univerzitetu u Tel Avivu."