Mlađen Cicović poručuje da nakon odlaska Kristijana Šmita ne sme da se nastavi praksa bonnskih ovlašćenja i da uloga visokog predstavnika mora biti ograničena na Aneks 10. Zahteva potpuno zatvaranje OHR-a i prenos pune političke odgovornosti na domaće institucije. Predlaže sveobuhvatnu ustavnu i pravnu reviziju kako bi se ukinula ili preispitala nametnuta rešenja koja nemaju ustavni legitimitet. Cilj revizije, kako ističe, nije revanš, već uspostavljanje održivog ustavnog poretka zasnovanog na legitimitetu i saglasnosti.
Cicović: Nema Mesta Novom „Šmitu“ u Sarajevu — OHR Mora Da Se Zatvori, Traži Se Ustavna Revizija
© Press Centar UNS
Mlađen Cicović, šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji, izjavio je da nakon odlaska, kako ga je opisao, "nelegalnog i nelegitimnog" Kristijana Šmita ne sme da se nastavi praksa tzv. bonnskih ovlašćenja koja su služila kao instrument političkog upravljanja Bosnom i Hercegovinom.
Uloga visokog predstavnika
Cicović podseća da je suštinsko pitanje za BiH da li će ostati u sistemu trajnog međunarodnog protektorata ili će, u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom, preuzeti punu odgovornost za sopstvenu budućnost. Ako međunarodna zajednica proceni da je potreban prelazni period, njegova uloga, navodi Cicović, mora biti strogo ograničena na okvire definisane Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma.
Visoki predstavnik treba da služi samo kao pomoć u koordinaciji i praćenju sprovođenja civilnog dela mirovnog sporazuma, bez prava na nametanje zakona, izmene ustavnog poretka ili donošenje političkih odluka umesto demokratski izabranih organa.
Zašto zatvoriti OHR
Prema Cicoviću, prelazni period treba da ima jasan cilj: potpuno zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika (OHR) i prenos pune političke odgovornosti na institucije BiH, entitete i konstitutivne narode. To bi, kako ocenjuje, bio neophodan korak ka normalizaciji državnog uređenja i ukidanju vanrednih međunarodnih mehanizama.
Ustavna i pravna revizija
Cicović poziva na sveobuhvatan proces ustavne i pravne revizije kako bi se razjasnilo koje su odredbe i rešenja nastale kao rezultat domaćih političkih dogovora, a koja su nametnuta tokom decenija međunarodne uprave. Nametnuta rešenja koja nemaju održiv demokratski i ustavni legitimitet treba ukinuti ili preispitati kroz institucionalni dijalog i, po potrebi, zameniti rešenjima dogovorenim između dva entiteta i tri konstitutivna naroda.
Pitanje imovine
Posebno je istakao protivljenje Republike Srpske nametanju zakona o "državnoj imovini" koji nisu proistekli iz Ustava BiH i dogovora domaćih predstavnika. Po njemu, pitanje imovine za RS nije samo pravno ili ekonomsko već predstavlja suštinski element ustavnih nadležnosti i položaja entiteta u dejtonskoj strukturi.
Oduzimanje ili prenošenje imovinskih prava putem nametnutih odluka predstavljalo bi bitnu promenu ustavne ravnoteže uspostavljene Dejtonom.
Cilj revizije i zaključak
Cilj procesa, naglašava Cicović, nije pravna revanšizacija niti poništavanje prava, već uspostavljanje trajno održivog ustavnog poretka zasnovanog na legitimitetu, saglasnosti i vladavini prava. Potreban je novi ustavni konsenzus zasnovan na izvornim dejtonskim principima, u kome će Ustav BiH biti najviši pravni akt, a institucije će raditi unutar jasno definisanih nadležnosti — ne na osnovu privremenih političkih intervencija i vanrednih mehanizama.
Cicović zaključuje da samo takva Bosna i Hercegovina može biti stabilna, demokratska i odgovorna za svoju budućnost, prava zajednica dva entiteta i tri ravnopravna konstitutivna naroda, koja će zatvoriti poglavlje međunarodnog nadzora i otvoriti poglavlje pune ustavnosti i političke odgovornosti domaćih institucija.
Pomozite nam da budemo bolji.
