Astronomi su analizirali sedam "vrućih Jupiterâ" i otkrili da topliji egzoplaneti imaju slabije vetrove, što ukazuje na prisustvo magnetskih polja koja koče nabijene čestice u atmosferi. Vetrovi su registrovani u opsegu 7.200–25.000 km/h, a procenjena jačina magnetnih polja kreće se od približno 4× jačine Saturna do 0,5× jačine Jupitera. Nalaz predstavlja važan korak ka razumevanju uloge magnetizma u zadržavanju atmosfere i dugoročnoj pogodnosti planeta za život.
Vrući Jupiteri otkrivaju magnetska polja egzoplaneta
The exoplanets were observed using the European Southern Observatory's Very Large Telescope in Chile (RODRIGO ARANGUA)(RODRIGO ARANGUA/AFP/AFP)
Astronomi su, posmatrajući sedam "vrućih Jupiterâ", pronašli najubedljivije do sada indirektne dokaze da egzoplanete mogu imati magnetska polja slična onima u našem Sunčevom sistemu.
Tim na čelu sa Julijom Seidel iz Observatorije Côte d'Azur analizirao je ekstremne brzine vetrova na ovim gasnim džinovima — planete čije temperature mogu dostići približno 2.000°C — i otkrio neočekivan odnos između temperature i jačine vetrova.
Vetrovi mereni u opsegu od oko 7.200 do 25.000 km/h (približno 4.475–15.500 mph). Posmatranja su izvedena pomoću Evropske južne opservatorije (Very Large Telescope, Čile) i Gemini North teleskopa na Havajima.
Zašto su topliji planeti imali slabije vetrove?
Umesto da budu snažniji, vetrovi su na najtoplijim planetima pokazali manju brzinu. Kako objašnjavaju autori, najverovatnije tumačenje je da magnetska polja usporavaju kretanje nabijenih gasnih čestica u atmosferama tih planeta — efekt koji naučnici često nazivaju magnetnim kočenjem.
"Ovo je prvi put da možemo uporediti magnetska okruženja drugih svetova — ključni korak ka razumevanju koji planeti mogu da opstanu, zadrže vodu i možda jednog dana budu pogodni za život", rekla je Julia Seidel.
Procene intenziteta magnetnih polja za ispitane egzoplanete stavljaju ih u razred sličan onom u našem sistemu: od otprilike 4× jačine Saturna do oko 0,5× jačine Jupitera. Raniji modeli su predviđali i znatno jača polja (do ~100×), pa je ovo zapažanje važno za ograničavanje tih teorijskih procena.
Metod i značaj
Autori su koristili precizna posmatranja atmosferskih karakteristika i pomake spektralnih linija da bi izveli brzine vetrova i analizirali kako se one menjaju sa temperaturom i jonizacijom atmosfere. Iako direktno merenje magnetnih polja na egzoplanetama ostaje tehnički izazov, ovakvi višestruki pokazatelji preko više objekata predstavljaju snažan indirektan dokaz.
Razumevanje magnetskih polja pomaže u proučavanju dugoročne stabilnosti atmosfere — odnosno koliko dobro planeta može da zadrži gasove i vodu suočena sa zvezdinim vetrovima i zračenjem — što je ključno za dugoročni razvoj uslova pogodnih za život.
"Ovo je potpuno kontraintuitivno — toplije planete imaju više energije za ubrzavanje vetrova — ali magneti menjaju igru", rekao je koautor Vivien Parmentier.
Autori zaključuju da posmatranja u "ekstremnim laboratorijama" vrućih Jupiterâ pomažu da se definira uloga magnetizma u evoluciji atmosfera i daju smernice za buduća, direktnija merenja magnetnih polja na egzoplanetama.
Pomozite nam da budemo bolji.
