Kako zdravstveni radnici u DR Kongu leče ebolu i kako se štite: uloga 'Cube' jedinica i glavni izazovi

Zdravstveni radnici na istoku Demokratske Republike Kongo rade ubrzano kako bi ublažili simptome pacijenata zaraženih ebolom, ali i istovremeno sačuvali sopstvenu bezbednost i sprečili dalje širenje virusa. Povećanje broja slučajeva otežava rad timova koji se suočavaju sa nestašicama opreme, sporim testiranjem i nasiljem u regionu.

The Cubes have been used in previous Ebola outbreaks, including in DR Congo in 2019 [Jennifer Lazuta/ALIMA]

Kako se obavlja tretman i šta je 'Cube'

Svi pacijenti — i sumnjivi i potvrđeni — smeštaju se u izolaciju. Osobe koje dolaze u kontakt sa njima treba da nose punu ličnu zaštitnu opremu (PPE) i koriste dodatne uređaje za smanjenje rizika od prenosa.

[BBC]

Jedan od takvih rešenja je providna, samostalna jedinica za lečenje visoko zaraznih bolesti, poznata kao 'Cube'. Dizajnirana nakon epidemije 2014–2016. godine od strane Alima (Alliance for International Medical Action), jedinica omogućava zdravstvenim radnicima da leče pacijente izvana preko tunelastih rukavica, smanjujući potrebu za stalnim ulaskom osoblja u pune PPE.

Makati Tagirabo (L) and Baraka Bulambula (R) were two of the nurses who have recovered from Ebola in this latest outbreak [Reuters]

Dr Papys Lame, koordinator Alima za odgovor na ebolu: „Ne morate stalno da budete u punom PPE da biste bili u kontaktu sa pacijentom — to je izuzetno važan uređaj u ovakvim izbijanjima.“

Testiranje, lečenje i ograničenja

Sumnjivi slučajevi daju se na testiranje: uzima se uzorak, a ako je prvi test negativan, uzorak se ponavlja posle 48 sati. Dva negativna laboratorijska nalaza obično znače otpust ili upućivanje na dalju negu. Pacijenti koji su pozitivni primaju podržavajuću negu dok ne postanu bez simptoma i dok ne dobiju potrebne negativne rezultate.

[Getty Images/BBC]

Za ovu epidemiju odgovorna je vrsta Bundibugyo — za nju trenutno nema odobrenih lekova ni vakcine, pa su terapije simptomatske: kiseonik i ventilacija po potrebi, intravenske tečnosti za nadoknadu tečnosti i elektrolita, kao i osnovna medicinska nega i praćenje.

Glavni izazovi na terenu

• Nedostatak opreme: Isporuke PPE i test-kitova su ograničene, a medicinsko osoblje često radi bez dovoljne zaštite.
• Ograničen broj 'Cube' jedinica: Alima je poslala dva 'Cube' u Bunju, a još dve su na putu, ali to nije dovoljno u odnosu na broj sumnjivih slučajeva.
• Spor proces potvrđivanja slučajeva: Zbog vremena potrebnog za testiranje, teško je precizno mapirati tok transmisije, što ometa efikasno praćenje kontakata.
• Psihološki i fizički napor: Rad u PPE je fizički zahtevan (jaka toplota, ograničeno vreme rada), a gubici pacijenata dodatno opterećuju timove.

Bezbednost, sukobi i poverenje zajednice

Osim zdravstvenih prepreka, odgovor otežava i oružani sukob u regionu te napadi na zdravstvene ustanove. WHO je upozorio na „katastrofalnu koliziju bolesti i konflikta“ — dok bombe padaju, teško je izgraditi poverenje zajednice i obezbediti nesmetan pristup zdravstvenim timovima.

Striktna pravila u vezi sa postupcima sahranjivanja (zabrana rukovanja telima sumnjivih slučajeva) izazvala su bes nekih lokalnih zajednica, što je dovelo i do napada na centre za lečenje. Tedros Adhanom Ghebreyesus je pozvao na primirje kako bi timovi mogli da deluju bezbednije.

Brojke i stanje radnika

Vlasti navode: više od 282 potvrđena slučaja i 42 smrtna ishoda, te preko 1.000 sumnjivih slučajeva (više od 220 umrlih među sumnjivima). Tokom izbijanja, potvrđeno je da je 16 zdravstvenih radnika zaraženo; nedavno su petoro radnika (četiri sestre i jedan laboratorijski radnik) otpušteni nakon oporavka.

Zaključak

Zdravstveni radnici u DR Kongu rade u izuzetno teškim uslovima: uz ograničenu opremu, sporo testiranje i nasilje u regionu. 'Cube' jedinice predstavljaju značajnu inovaciju koja olakšava tretman i smanjuje rizik, ali su trenutno nedovoljne. Hitne isporuke PPE, test‑kitova i jače zaštite pristupa pacijentima, uz mir u regionu, ključni su za efikasno obuzdavanje epidemije.