Tim sa broda RV Falkor prikupio je skoro 200 uzoraka vode sa pet nivoa dubine u kanjonima Cape Range i Cloates tokom 2020. godine. Analizom eDNK identifikovano je 226 morskih vrsta, uključujući dokaze o retkoj divovskoj lignji. Studija, objavljena u časopisu Environmental DNA, ukazuje na veliki, još nedokumentovan biodiverzitet dubokog mora i ističe potrebu za ciljanim merama zaštite.
Divovska lignja otkrivena putem eDNK u dubokim kanjonima Zapadne Australije — Identifikovano 226 morskih vrsta
Photo Credit: Schmidt Ocean Institute
Retka, ali zapanjujuća pojava — divovska lignja — otkrivena je u dubokim podvodnim kanjonima uz obalu Zapadne Australije zahvaljujući tragovima genetskog materijala u uzorcima vode. Ovo otkriće je deo šire studije u kojoj su istraživači identifikovali ukupno 226 morskih vrsta u ekosistemu duboko ispod površine okeana.
Kako je istraživanje izvedeno
Tim je tokom ekspedicije 2020. godine, na brodu RV Falkor koji je obezbedio Schmidt Ocean Institute, prikupio skoro 200 uzoraka vode sa pet nivoa dubine u dva kanjona — Cape Range i Cloates. Uzorci su uzimani na dubinama koje su dosezale oko 2.8 milja ispod površine (~4.5 km).
Metoda — eDNK
Istraživači su koristili metodu environmental DNA (eDNK), koja prepoznaje fragmente DNK koje organizmi ostavljaju u vodi kroz sluz, kožu, izmet i druga tkiva. Ti fragmenti su upoređeni sa postojećim genetskim bazama podataka, što je omogućilo identifikaciju širokog spektra vrsta, uključujući i retke vrste koje se teško detektuju tradicionalnim metodama poput kamera ili mreža.
Ključni nalazi
Analiza, objavljena u martu u časopisu Environmental DNA, pokazala je dokaze o prisustvu divovske lignje u oba kanjona. Divovske lignje se izuzetno retko dokumentuju; prema rečima koautorke studije Lise Kirkendale, prethodna zabeležena zapažanja u vodama Zapadne Australije zabeležena su samo dva puta, a poslednji put pre više od 25 godina.
Studija je takođe zabeležila vrste koje ranije nisu bile prijavljene u regionu, među kojima su bezlica (faceless cusk eel) i takozvana sleeper ajkula (engl. sleeper shark).
„Pronašli smo veliki broj organizama koji se ne uklapaju uredno u postojeće zapise — to ne mora da znači da su novi za nauku, ali snažno sugeriše da postoji ogroman, još nedokumentovan biodiverzitet dubokog mora koji tek počinjemo da otkrivamo,“ rekao je Georgia Nester, vodeći autor studije.
Širi značaj i zaštita
Rezultati pokazuju da različite dubinske zone imaju svoje specifične zajednice organizama, a i dva kanjona se razlikuju jedno od drugog. To znači da mere zaštite morskih staništa verovatno moraju biti ciljane i prilagođene, umesto univerzalnih pristupa. eDNK daje naučnicima moćan alat za praćenje promena u ekosistemima kroz vreme i identifikovanje oblasti koje bi mogle zahtevati snažniju zaštitu, bez potrebe za značajnim ometanjem životne sredine.
Zaključak: Kombinacija savremenih genetskih tehnika i tradicionalnih metoda omogućava dublje razumevanje neotkrivenog biodiverziteta dubokog mora i pruža ključne informacije za buduće planove očuvanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
