Istraživanje Univerziteta Bayreuth i Aalto univerziteta pokazuje da ljudi često ne mogu da se sete da li su koristili AI za pisanje već posle jedne nedelje. Verovatnoća pravilnog prisećanja opada na 37,7% kada je ideja potekla od AI, dok je 64% onih čije su ideje zapisane od strane AI uspelo da ih prepozna kao sopstvene. Autori upozoravaju na rizik prisvajanja AI-sadržaja ili potcenjivanja sopstvenog doprinosa i preporučuju dokumentovanje procesa nastanka sadržaja.
Jesam Li Ja To Napisao? Ljudi Zaboravljaju Korišćenje AI Već Posle Nedelju Dana
An experiment shows that after a week, many people can no longer recall to what extent AI was involved in producing a text. Philipp von Ditfurth/dpa
Novo istraživanje Univerziteta Bayreuth (Nemačka) i Aalto univerziteta (Finska) otkriva da ljudi često ne mogu pouzdano da se sete da li su koristili veštačku inteligenciju prilikom kreiranja teksta već nakon sedam dana. Nalazi ukazuju na rizik da se AI-generisani sadržaj nehotično predstavi kao sopstveno mišljenje ili pisanje — ali i suprotno, da se sopstveni doprinosi potcene.
Studija, objavljena u aprilu, obuhvatila je 184 učesnika koji su u okviru eksperimenta pisali tekstove sa ili bez pomoći AI. Nakon sedam dana, učesnici su odgovarali na pitanja o tome odakle je potekla ideja i ko je napisao tekst, što je omogućilo istraživačima kvantifikaciju pogrešaka u prisećanju.
Ključni rezultati:
- Kada je ideja prvobitno generisala AI, a osoba je kasnije tu ideju sama zapisala, verovatnoća pravilnog prisećanja kako je sadržaj nastao pala je na 37,7% posle sedam dana.
- Kada je osoba imala sopstvenu ideju koju je AI potom zapisao, 64% učesnika je posle nedelju dana pravilno identifikovalo ideju kao svoju.
- Najveće greške u prisećanju zabeležene su u kombinovanim radnim tokovima čovek–AI (npr. ideja od AI, formulacija od čoveka, i obrnuto).
„Radni tokovi u kojima su čovek i veštačka inteligencija kombinovani bili su naročito skloni greškama — na primer, kada je ideja potekla od AI, a formulacija od čoveka, i obrnuto,“ rekao je Daniel Buschek, profesor za mobilne korisničke interfejse na Univerzitetu Bayreuth.
Šta to znači u praksi?
Istraživači izdvajaju dve glavne opasnosti:
- Nehotno prisvajanje AI-generisanih ideja i tekstova i predstavljanje istih kao ličnog doprinosa.
- Potcenjivanje sopstvenog doprinosa — ljudi koji su sami smislili ideju mogu pogrešno verovati da je ideju generisao AI.
Preporuke
Autori studije smatraju da se na ljudsko prisećanje ne treba oslanjati kao na jedini izvor istine o poreklu sadržaja. Umesto toga predlažu:
- Dokumentovanje procesa nastanka sadržaja od samog početka (verzije, vreme, alati koje ste koristili).
- Korišćenje tehničkih rešenja za praćenje porekla sadržaja i digitalnih oznaka (provenance metadata) gde je moguće.
- Obrazovne mere za studente i zaposlene koje pojašnjavaju rizike mešovitih radnih tokova čovek–AI.
Ovi nalazi su relevantni za obrazovne ustanove, medije, kompanije i pojedince koji sve češće kombinuju sopstvene ideje sa alatima veštačke inteligencije. Jasno i dosledno dokumentovanje procesa može pomoći da se smanji nesigurnost oko autorstva i porekla sadržaja.
Pomozite nam da budemo bolji.
