OECD-ova PISA analiza pokazuje da odnos između upotrebe AI i školskog uspeha nije jednostavan: masovna i nenamerna upotreba povezana je sa padom rezultata, dok umerena, ciljana upotreba može doneti benefite. Učenici koji AI koriste otprilike jednom mesečno do jedan-dva puta nedeljno imali su bolje prosečne rezultate iz prirodnih nauka nego retki i svakodnevni korisnici. Izveštaj upozorava da prekomerna zavisnost od AI smanjuje prilike za razvoj kritičkog čitanja i mišljenja, a udeo "površnih čitalaca" se gotovo udvostručio između 2018. i 2025.
PISA: Umerena Upotreba AI Donosi Prednosti, Prekomerna Povezana Sa Padom Rezultata
The age of AI has effects on students, schools and education.
Najnoviji podaci OECD-ovog Programa za međunarodnu procenu učenika (PISA) ukazuju da upotreba veštačke inteligencije u školama ima kompleksan efekat: masovna i nekontrolisana upotreba korelira sa padom pojedinih veština i rezultata, dok umeren i nameran pristup može doneti koristi.
Ključni nalazi
Za više tipičnih školskih zadataka, učenici koji su AI koristili umereno — otprilike jednom mesečno do jednom-dva puta nedeljno — postigli su prosečno bolje rezultate iz prirodnih nauka nego i retki korisnici i oni koji su AI koristili gotovo svakodnevno. Prednost je bila naročito vidljiva kada su učenici AI koristili za sumiranje obaveznih tekstova ili za preliminarno istraživanje novih tema.
Nakon prilagođavanja za socioekonomski status, učenici koji su AI koristili nedeljno imali su, u proseku, rezultate približno iste kao i ne-korisnici. Nasuprot tome, gotovo svakodnevni korisnici i veoma retki korisnici pokazali su niže rezultate.
„Ovi odnosi ne moraju nužno značiti da upotreba AI negativno utiče na uspeh iz prirodnih nauka, već mogu odražavati složenu kombinaciju ko usvaja AI i kako je koristi.”
Zašto postoji rizik?
OECD upozorava da prekomerna ili nenamerna upotreba digitalnih alata može dovesti do ometanja i plitkijeg učenja. Ako učenici prečesto prepuštaju čitanje, sumiranje ili zaključivanje AI alatima, smanjuju se prilike za razvoj kritičkog čitanja i dubinskog mišljenja. To može stvoriti začarani krug: slabije razvijene veštine kritičkog čitanja otežavaju detektovanje nepotpunih ili netačnih AI odgovora.
Izveštaj takođe beleži širi pad rezultata iz čitanja, matematike i prirodnih nauka od 2003. godine, što znači da padovi nisu isključivo posledica pojave AI. Među posebno zabrinjavajućim trendovima je gotovo dvostruko veći udeo "površnih čitalaca" — učenika koji brzo prolaze kroz tekst i daju brze, ali netačne odgovore — u periodu 2018–2025.
Opšti podaci
- 86% učenika u zemljama OECD prijavilo je korišćenje AI chatbotova za bar jednu školsku svrhu obrađenu u studiji.
- Oko 20% učenika izjavilo je da AI koristi gotovo svakog dana; ta grupa je imala tendenciju nižih rezultata u prirodnim naukama pošto se uračuna socioekonomski status.
OECD naglašava da digitalni alati mogu podržati učenje kada se koriste svrhovito i umereno: "Na isti način na koji ne postajemo fit gledanjem sporta, već baveći se sportom, učenje se ne dešava konzumiranjem sadržaja, već kao produktivan kognitivni napor uma sa novim materijalom."
Šta to znači za nastavnike i škole? U praksi, nalazi sugerišu da škole treba da podrže namernu i strukturiranu upotrebu AI — npr. kao podršku za istraživanje i sumiranje uz zadatke koji zahtevaju proveru i kritičku obradu informacija — umesto da dozvole automatsko i često oslanjanje na AI bez pedagoškog nadzora.
(Priča prvobitno objavljena na Fortune.com.)
Pomozite nam da budemo bolji.
