OECD: Manje AI, Bolji Školski Rezultati — Šta Pokazuju Podaci

Analiza OECD-a koja obuhvata preko 760.000 učenika iz 91 zemlje pokazuje da učenici koji se uzdržavaju od korišćenja veštačke inteligencije često postižu bolje akademske rezultate od onih koji je koriste.

Istraživanje ukazuje da pasivno konzumiranje informacija koje ne zahteva nikakav "kognitivni napor" nije efikasan način učenja. Kako jedan istraživač iz OECD-a piše, učenici neće učiti bez aktivnog "vežbanja" mozga — na isti način na koji ne postajemo fizički spremni gledajući sport, već vežbanjem.

Zašto to ima značaja

Posle decenije intenzivnog uvodjenja tehnologije u učionice, mnoge obrazovne vlasti preispituju taj pristup. Više od 22 savezane države i Vašington D.C. uvelo je zabrane korišćenja mobilnih telefona tokom školskog časa, a javne škole u Njujorku i Los Anđelesu prvi put uvode ograničenja u korišćenju AI-ja, što utiče na preko 1.000.000 učenika. Njujork je takođe zabranio nastavnicima korišćenje AI alata za ocenjivanje zadataka.

Analitičari ističu da su rezultati iz čitanja, prirodnih nauka i matematike opadali tokom poslednjih 15 godina, čak i pre masovnog usvajanja AI tehnologija, što ukazuje da problem nije isključivo u novim alatima, već i u načinu njihove upotrebe.

Šta ovo znači za nastavnike i roditelje

Podaci iz OECD-a podstiču pitanja o tome kako i kada koristiti tehnologiju u obrazovanju: da li ona pomaže aktivnom učenju ili omogućava pasivno preuzimanje gotovih odgovora? Stručnjaci preporučuju balans — integrisati digitalne alate tamo gde podstiču razmišljanje, a ograničiti one oblike upotrebe koji uklanjaju potrebu za učenjem i vežbom.

"Ne postajemo spremni gledanjem — isto važi i za učenje. Potrebno je aktivno vežbanje i uključivanje mozga." — Istraživač OECD-a

Ove teme su relevantne i za srpske škole: dok tehnologija može pomoći individualizaciji nastave, podaci upozoravaju na rizik od pasivizacije učenja ako škole ne uvedu jasna pravila upotrebe.

— Jake Angelo