PISA 2025: Desetine zemalja nadmašile SAD — šta pokazuju rezultati u čitanju i matematici

Izveštaj OECD-a "PISA 2025 Results" otkriva da su desetine zemalja i ekonomija postigle bolje rezultate od Sjedinjenih Država na globalnom testu za 15-godišnjake. Američki učenici ostvarili su prosečan skor 490 u čitanju i 463 u matematici, pri čemu je 24 zemlje nadmašilo SAD u matematici, a 10 od tih i u čitanju.

Najbolji rezultati i regionalne napomene

Singapur je zabeležio najbolji rezultat u čitanju (535), dok je Kina (bazirana na četiri jurisdikcije: Beijing, Shanghai, Jiangsu i Zhejiang) predvodila u matematici sa 612 poena — više od 100 poena iznad SAD. Taivan, testiran kao "Chinese Taipei", takođe je nadmašio SAD u obe discipline. Japan, Južna Koreja i Estonija takođe su bili bolje od SAD i u čitanju i u matematici.

Širi pad rezultata i ključni trendovi

Rezultati PISA 2025 pokazuju dugotrajan pad u razvijenim zemljama: prosečni rezultati u matematici opali su sa 485 (2015) na 463 (2025), dok je čitanje imalo najstrmiji pad — sa 489 na 461 u OECD zemljama. Među ne-OECD učesnicima, čitanje je palo sa 428 na 412. Procenat 15-godišnjaka koji su nisko efikasni u sve tri oblasti porastao je na 20% (sa 16% u 2022.), što označava sve veći broj učenika bez osnovnih kompetencija.

"Ishodi učenja su stagnirali ili pali u mnogim zemljama, u nekim slučajevima više decenija, a jaz u postignućima i dalje postoji među socioekonomskim grupama," naveo je Andreas Schleicher iz OECD-a.

Američki rezultati — relativni skok, ali lošiji apsolutni skorovi

Uprkos pomaku naviše na rang-listi (zahvaljujući bržem padu u drugim zemljama), apstraktna slika u SAD ne izgleda dobro: rezultati iz čitanja blizu su 25-godišnjeg minimuma, a rezultati iz matematike među najnižima od 2000. godine. Samo 8% američkih tinejdžera postiglo je najviši nivo u matematici, nasuprot 37% u Singapuru.

Metodološke rezerve i dodatni nalazi

OECD je upozorio da uzorak iz SAD (oko 4.600 učenika u 144 škole) nije dostigao ciljani odziv, što može dovesti do pristrasnosti rezultata. Više od 40% američkih ispitanika nije popunilo prateći upitnik, pa nije bilo moguće razložiti podatke po rasi i porodičnim prihodima.

Istraživanje je takođe ukazalo na trendove povezane s digitalnim uređajima i veštačkom inteligencijom: umeren upotreban uređaja za učenje korelirao je s boljim rezultatima iz nauke, dok je razonodna upotreba tokom školskog dana bila povezana s lošijim postignućima. Prvi put PISA je mereno i korišćenje AI — učenici koji su koristili AI alate za učenje u proseku su imali bolje rezultate, ali preterana upotreba AI za pravljenje zadataka bila je povezana sa slabijim skorovima.

Takođe je zabeležena jasna povezanost između iskusnog nasilja (bullying) i nižih rezultata — žrtve su u proseku postizale desetine poena manje.

Pozitivni izuzeci

Neke zemlje beleže napredak: Kostarika, Slovačka, Turska i Ujedinjeno Kraljevstvo ostvarile su porast rezultata u nauci, a Turska je u deceniji zabeležila skok od skoro 70 poena — što odgovara više od tri godine učenja.

Šta ovo znači za Srbiju?

Iako PISA 2025 ne daje direktne podatke o situaciji u Srbiji u ovom članku, trendovi su relevantni i za srpski obrazovni sistem: opšti pad osnovnih veština, rast udela nisko efikasnih učenika i uticaj digitalnih alata i nasilja u školi ukazuju na područja za prioritetne politike i investicije u nastavu i podršku učenicima.

Ključni podaci: SAD — čitanje 490, matematika 463; Kina (4 regiona) matematika 612; Singapur čitanje 535; uz upozorenje o reprezentativnosti američkog uzorka.