PISA: Rezultati đaka u razvijenim zemljama pali na istorijski minimum — roditeljski angažman u fokusu

Međunarodni rezultati PISA testa pokazuju zabrinjavajući pad prosečnih rezultata iz matematike, čitanja i nauke među razvijenim ekonomijama. Novi ciklus obuhvatio je više od 760.000 petnaestogodišnjaka iz nekoliko desetina zemalja, a analiza OECD-a ukazuje da su prosečne ocene dosegle najniži nivo u istoriji ove procene.

Ključni nalazi

Iako su neke zemlje i dalje među vodećima — poput Singapura, Japana, Južne Koreje, Tajvana i Kine, kao i Estonije, Ujedinjenog Kraljevstva i Novog Zelanda — gotovo sve zemlje izvestile su o padu roditeljskog angažmana u odnosu na prethodni ciklus 2022. godine.

Roditeljski angažman

Istraživanje je uključivalo pitanja o tome koliko često roditelji razgovaraju sa decom o školskim obavezama i pokazuju interes za njihovo učenje. Pad u uključenosti bio je naročito izražen kod dečaka. Učenici koji su rekli da ih član porodice bar jednom nedeljno pita šta su radili u školi ostvarili su u proseku oko 35 poena više na PISA testu iz nauke u odnosu na manje uključene vršnjake — razliku koju OECD ocenjuje kao više od godinu i po pola dana učenja, čak i nakon prilagođavanja socioekonomskim faktorima.

Emily Levy, stručnjakinja za učenje i osnivačica EBL Coaching, savetuje roditeljima da postavljaju konkretnija pitanja, npr. 'Na čemu si danas radio/la u matematici?' ili 'Jesi li naučio/la novu reč na španskom?'. Opšta pitanja poput 'Kako je bilo u školi?' često ne daju konkretne informacije.

Tehnologija i distrakcije

Istraživači su ukazali i na digitalne distrakcije: više od jednog od četiri učenika u zemljama visokog dohotka prijavilo je da su vršnjaci ometeni uređajima tokom većine ili svih časova iz nauke. Zemlje sa strožijim pravilima o upotrebi mobilnih telefona u školama uglavnom su izveštavale o nižem nivou ometanja u učionici.

Odnos između vremena provedenog uz digitalne uređaje i uspeha je složen: upotreba uređaja 2–3 sata dnevno u školi povezana je sa boljim rezultatima, ali veće vreme korišćenja povlači za sobom pad postignuća. Izveštaj takođe navodi da je veće korišćenje alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji povezano sa nižim rezultatima — učenici koji nikada ne koriste AI čatbotove generalno su postizali bolje rezultate od onih koji ih koriste redovno. Skoro polovina učenika u razvijenim ekonomijama izjavila je da koristi AI čatbotove za učenje bar jednom nedeljno.

Preporuke i zaključci

Stručnjaci naglašavaju da pad roditeljskog angažmana delimično objašnjava rezultate, ali da nije jedini faktor. Emily Levy i drugi savetnici ističu niz praktičnih koraka koje roditelji i škole mogu preduzeti: postavljanje konkretnih pitanja o školskim aktivnostima, uspostavljanje doslednih kućnih rutina, obezbeđivanje namenski uređenog prostora za učenje, strukturisane pauze i ograničenje nepotrebnog vremena pred ekranom.

Važno je naglasiti da PISA meri korelacije — rezultati ukazuju na povezanost između navika, tehnologije i školskog uspeha, ali ne dokazuju direktnu uzročnost. Ipak, podaci pozivaju na razmišljanje i brzu akciju roditelja, škola i donosilaca obrazovnih politika kako bi se zaustavio negativan trend.