Portugalija i Austrija su osvojile dva nestalna mesta u Savetu bezbednosti UN, dok je Nemačka ostala bez mandata. Kirgistan je pobedio Filipine 143-49 i po prvi put ulazi u Savet, a Zimbabve i Trinidad i Tobago izabrani su bez protivkandidata. Novi članovi stupaju na dužnost 1. januara. Savet ostaje pod kritikama zbog prava veta koje ograničava njegovu efikasnost.
Portugalija i Austrija izabrane u Savet bezbednosti UN — Nemačka ostala bez mandata
FILE - The symbol of the United Nations is displayed outside the Secretariat Building, Feb. 28, 2022, at United Nations Headquarters. (AP Photo/John Minchillo, File)(AP Photo/John Minchillo)
Portugalija i Austrija pobedile su Nemačku u borbi za dva nestalna mesta u 15-članom Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, saopštila je Generalna skupština UN nakon tajnog glasanja održanog u sredu.
Savet bezbednosti ima pet stalnih članica sa pravom veta — Sjedinjene Države, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska — i deset nestalnih mesta koja se rotiraju po regionalnim kvotama. Generalna skupština svake godine bira po pet zemalja na dvogodišnje mandate.
Rezultati glasanja
U trci za dva mesta iz grupe pretežno zapadnih država, Portugalija je dobila 134 glasa, Austrija 131, dok je Nemačka, koja je bila članica Saveta šest puta ranije, prikupila 104 glasa.
U drugom konkurentnom okršaju, posle četiri kruga glasanja, Kirgistan je pobedio Filipine rezultatom 143-49 i po prvi put će ući u Savet bezbednosti. Afrički kandidat Zimbabve i karipski kandidat Trinidad i Tobago nisu imali protivkandidate i izabrani su sa više od 180 glasova.
Austrijsko Ministarstvo spoljnih poslova ocenilo je da izbor predstavlja krunu 15-godišnje kampanje i 'snažan međunarodni znak poverenja' u zemlju.
Pet novih članica stupiće na dužnost 1. januara i zameniti Dansku, Grčku, Pakistan, Panamu i Somaliju.
Uloga i kritike Saveta
Savet bezbednosti je po Povelji UN zadužen za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti, ali je često kritikovan zbog ograničenja izazvanih pravom veta stalnih članica. U poslednjim velikim krizama, pravo veta je dodatno ograničilo delovanje tela — Rusija je blokirala neke mere u vezi sa Ukrajinom, dok su Sjedinjene Države često koristile veto u kontekstu spora vezanih za Gazu i Iran.
Decenijama traju napori da se Savet reformiše kako bi bolje odražavao savremene geopolitičke realnosti, ali konsenzus o promenama nije postignut. Ipak, nova runda razgovora o reformi je u toku.
Izveštavali su: Associated Press; doprinos Stephanie Liechtenstein iz Beča.
Pomozite nam da budemo bolji.
