Režim Daniela Ortege i Rosario Murillo koristi bliske veze sa Kinom i Rusijom da ojača svoj autoritarni položaj, ali po visoku cenu za Nikaragvu. Kineski krediti i ugovori podstakli su rast duga i predaju kritične digitalne infrastrukture, dok su zakonske izmene proširile ovlašćenja države nad telekomunikacijama i slobodama građana. Istovremeno su dodeljene ogromne rudarske koncesije, a američke sankcije su pokazale ograničenu efikasnost bez strožeg međunarodnog praćenja.
Prava cena autoritarnog paketa: Kako Kina i Rusija učvršćuju vlast u Nikaragvi
2. maja ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon kojim je ratifikovan bilateralni sporazum o vojnoj saradnji sa Nikaragvom — potez koji dolazi nakon godina intenzivnijeg ekonomsko-političkog približavanja sa Kinom. Režim ko-predsednika Daniel Ortega i Rosario Murillo ove veze predstavlja kao standardnu diplomatiju, ali analiza pokazuje da se iza njih krije paket za autoritarno preživljavanje koji podrazumeva visoku cenu za suverenitet, ekonomiju i građanska prava Nikaragve.
Ekonomija i rastući dug
Režim je obećavao ekonomski oporavak nakon uspostavljanja odnosa sa Kinom 2021. godine, ali fiskalni pokazatelji demantuju ta obećanja. Prema godišnjem izveštaju Centralne banke Nikaragve za 2025, Kina čini samo 1,9% neto stranih direktnih ulaganja u zemlji — oko 29,3 miliona dolara — dok su tradicionalni partneri poput Barbadosa, Paname i SAD uložili znatno više.
Istovremeno, prema izveštajima medija kao što je Confidencial, između 2023. i 2025. režim je sklopio 11 kredita sa kineskim kompanijama vrednih preko 1,4 milijarde dolara. Deo tih sredstava usmeren je na projekte digitalne povezanosti, uključujući kredit od 85 miliona dolara za Projekat digitalne povezanosti Nikaragve i ugovore od oko 107 miliona dolara za izgradnju 4G mreže sa opremom kompanije Huawei.
Digitalna kontrola i zakonodavni okviri
Projekti digitalne infrastrukture dolaze sa stvarnim rizicima: država dobija kritičnu infrastrukturu koju praktično kontrolišu strani dobavljači, dok su usvojeni zakoni povećali ovlašćenja vlade nad telekomunikacijama. U oktobru 2024. usvojen je Opšti zakon o konvergentnim telekomunikacijama, koji obavezuje operatere da omoguće pristup državnim službama i predaju korisničkih podataka na zahtev.
Paralelno, proširen je Specijalni zakon o sajber-kriminalu koji sada obuhvata društvene mreže, mobilne aplikacije i sadržaj iz inostranstva, sa kaznama do 10 godina zatvora za optužbe poput ugrožavanja „suverene bezbednosti“. Režim takođe šalje policajce na obuke u Kinu i Rusiju (oko 400 u Kinu i 500 u Rusiju godišnje) za specijalizovane obuke iz oblasti sajber-bezbednosti i obaveštajnog rada.
Represemija izvan granica i rudarske koncesije
UN eksperti su u izveštaju označili ulogu Rosario Murillo u mreži "transnacionalne represije" koja nadgleda i uznemirava izgnanike. U operaciji učestvuju vojska, policija, migracioni organi i telekom-regulatori.
Od 2021. Nikaragva je, prema izveštaju Fundación del Río, ustupila oko 8,5% teritorije — više od 2,4 miliona jutara — kineskim rudarskim kompanijama. Najveći korisnik je Thomas Metal S.A. iz Hong Konga, koja je dobila preko 564.000 jutara. Zakonodavne izmene (uključujući reforme rudarskog zakona iz 2022. i Zakon o pograničnom području iz 2025.) omogućile su brže dodeljivanje koncesija i zaobilaženje nekih ograničenja.
Ruski nadzor i vojna prisutnost
Rusija je razvila paralelnu mrežu nadzora: izvori iz medija navode da kompleks Cerro Mokorón, koji koriste ruski vojni kadrovi, ima antene i softver sposoban za praćenje komunikacija, uključujući posmatranje stranih ambasada. Postavljanje ruske opreme u vojne baze beleži se od 2017. godine.
Sankcije i ograničenja njihove efikasnosti
U aprilu je OFAC (Kancelarija za kontrolu stranih sredstava američkog Ministarstva finansija) uvela sankcije protiv sedam kompanija u zlatnom sektoru, među kojima su Thomas Metal S.A. i Brother Metal S.A. Cilj sankcija je presecanje novčanih tokova koji podržavaju režim, ali vlast brzo izdaje nove koncesije i menja strukturu upravljanja, smanjujući efikasnost samih sankcija bez odlučnog međunarodnog nadzora i primene.
Zaključak
Model koji kombinuje kredite, infrastrukturne projekte i represivno zakonodavstvo omogućio je režimu Ortege i Murillo da ojača kontrolu — ali po cenu narušavanja suvereniteta, ljudskih prava i dugoročne ekonomske stabilnosti. Međuobitna saradnja Pekinga i Moskve u Nikaragvi predstavlja upozorenje za region i zahteva koordinisane i odlučne međunarodne mere kako bi se sprečilo daljnje učvršćivanje takvog modela.
Autor: Amanda Gordon, analitičarka i istraživačica koja piše o politici Latinske Amerike i bezbednosnim pitanjima.
Pomozite nam da budemo bolji.
