PIK je u Sarajevu započeo dvodnevno zasedanje na kome će predložiti kandidata za novog visokog predstavnika, ali konačnu potvrdu mora dati Savet bezbednosti UN prema Aneksu 10 Dejtona. Među potencijalnim imenima su Rene Trokaz, Antonio Zanardi Lendi i kao alternativa William Ruger, dok se kao privremeno rešenje pominje Luis Krišok. Republika Srpska zahtevа ukidanje OHR-a i osporava izbor bez rezolucije SB UN, a ostaje otvoreno pitanje da li će novi predstavnik poništiti odluke Kristijana Šmita.
Sudbina visokog predstavnika lomi se u Sarajevu — PIK predlaže, SB UN odlučuje
Getty © Anadolu / Contributor
Dvodnevno zasedanje Saveta za implementaciju mira (PIK) počelo je danas u Sarajevu, a centralna tema је predlog kandidata za novog visokog predstavnika u BiH nakon povlačenja Kristijana Šmita. PIK ima konsultativnu ulogu i može da predloži ime, ali konačnu potvrdu, u skladu sa Aneksom 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma, mora da da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN).
Ko su kandidati?
U krugu mogućih kandidata pominju se nekoliko imena, uz različite regionalne interesne postavke: Rene Trokaz (navodno podupiran od strane Francuske i Nemačke), kandidat Italije Antonio Zanardi Lendi koji prema izveštajima ima podršku SAD, te kao moguća alternativa ime William Ruger (zvaničnik iz administracije SAD). Kao privremeno rešenje spominje se i prvi zamenik visokog predstavnika za Brčko distrikt, Luis Krišok.
Pravni i politički kontekst
Važno je podsetiti da je mandat Kristijana Šmita bio osporavan у делу bh. javnosti i политичких актера јер njegovo imenovanje није potvrđено posebnom odlukom SB UN, како to predviđa Aneks 10 Deјtonског mirovnog spоrazuма. Zbog toga PIK-ov predlog ne može sam po sebi da dovede do konačnog imenovanja noveg visokog predstavnika.
Reakcije iz Republike Srpske
Zvaničnici Republike Srpske snažno su protiv održavanja funkcije visokog predstavnika i objekata OHR-a. Lideri iz RS, među kojima su Milorad Dodik, Nenad Stevandić i premijer Savo Minić, označili su PIK као "farsu" i pozvali na ukidanje OHR-a. Dodik ističe da prisustvo visokog predstavnika, какo on tvrdi, predstavlja negaciju suvereniteta BiH и zahteva da izbor bude potvrđen rezolucijom SB UN ukoliko se uopšte želi sporno ime priznati.
Stavovi stručne javnosti
Bivši ambasador BiH pri UN Branko Branković podigao je pitanje da ли će predloženi kandidat dobiti podršku SB UN, dok je bivši predsednik Narodne skupštine RS Dragan Kalinić ukazao na problem legitimnosti PIK-a i na činjenicu da su Rusija i Kina istupile iz tog tela, čime, по њему, opada njegov autoritet.
Otvorena су i praktična pitanja: da ли će eventualni novi, legitimni visok predstavnik poništiti odluke Kristijana Šmita и шта би то значило za политички дијалог у БиХ.
U javnoj raspravi se takođe pominje mogućnost ograničavanja mandata visokog predstavnika на godinu, najviše две godine, kao deo planirane strategije postepenog povlačenja OHR-a i vraćanja glavnih odluka domaćim institucijama u skladu sa Dejtonom.
Zaključak: zasedanje PIK-a otvara novu fazu pregovora i sukoba oko uloge međunarodne zajednice u BiH. Dok međunarodni akteri i entiteti razmenjuju svoje predloge i prigovore, konačna politička i pravna rešenja zavisiće od daljih koraka SB UN и домаće politike u BiH.
Pomozite nam da budemo bolji.
