Venezuela, bogata naftom i mineralima, otvorila je rudne resurse privatnim investitorima, ali većinu terena kontrolišu naoružane bande i sindikati koji iznude i krijumčare zlato. Transparency International (2025) procenjuje da oružane grupe povezane s vlastima drže 20% proizvodnje, dok oko 66% prihoda odlazi političkim elitama. Problemi su eskalirali nakon ukidanja stranih koncesija 2011. i zahtevaju hitnu transparentnost i državnu akciju.
Krvavo zlato Venecuele: Kako bande i „sindicatos“ drže rudnike i otimaju resurse
A miner stands outside a gold-buying store in El Dorado, Bolivar State, Venezuela on May 24, 2025 (Pedro MATTEY)(Pedro MATTEY/AFP/AFP)
Investitori su u aprilu pozdravili otvaranje venecuelanskih mineralnih resursa privatnom kapitalu, ali mnoga nalazišta ostaju pod kontrolom naoružanih grupa koje trgovinu zlatom i drugim mineralima pretvaraju u unosan, ali krvav posao.
Pozadina
Venezuela raspolaže najvećim dokazanim rezervama nafte, ali je takođe bogata zlatom, dijamantima, boksitom, koltanom i retkim zemnim elementima. Najveći deo rudarske aktivnosti koncentrisan je u Orinoco Mining Arc, području od oko 112.000 km² na istoku zemlje, kao i u južnim državama Amazonas i Bolívar.
Ko kontroliše rudnike?
Gotovo svu aktivnost na terenu kontrolišu bande i oružane grupe — uključujući kolumbijske gerilske elemente — koje sebe nazivaju "sindicatos" (sindikati). Te strukture nameću režim straha: iznuda, prisilni porezi, krijumčarenje, i često nasilno rešavanje sporova. Lokalne izjave za AFP i istraživanja ukazuju na to da sindikati funkcionišu i kao sud i kao izvršilac, ponekad primenjujući batinanje ili mučenje optuženih.
"Sindicati kontrolišu sve, to je komplikovano," rekla je za AFP jedna žena iz oblasti pod kontrolom bande, tražeći da ostane anonimna.
Novac, korupcija i političke veze
Prema izveštaju venecuelanskog ogranka Transparency International iz 2025. godine, oružane grupe povezane s vlastima kontrolišu oko 20% godišnje proizvodnje zlata. Organizacija navodi i procenu da približno 66% od oko 5,5 milijardi dolara koje rudarstvo generiše godišnje završava kod političkih elita u mutnim javno-privatnim savezima sa organizovanim kriminalom. Transparency International upozorava da nedostaju jasni kriterijumi za izbor državnih partnera, transparentnost ugovora i podaci o količinama minerala.
Kako je došlo do toga?
Eksperti i autorka Lisseth Boon ("Oro malandro") ukazuju da je pooštravanje državne kontrole i ukidanje stranih rudarskih koncesija 2011. stvorilo vakuum koji su iskoristile kriminalne grupe. Od tada je borba za kontrolu rudarskih prihoda dovela do desetina žrtava i ozbiljnog porasta nasilja u regionu.
Nasilje i ljudska cena
Među najtežim incidentima je masakr u Tumeremu 2016. kada je, prema izveštajima, 17 rudara ubijeno i sahranjeno u masovnoj grobnici. Lokalni izvori takođe opisuju slučajeve pojedinačnih ubistava, prinudnog rada i odnosa koji podsećaju na "savremeno ropstvo".
Život pod vlašću gangsterâ
U nekim zajednicama, lokalni moćnici — poput neimenovanog „Fabia“ u mestu El Dorado — nastoje da uspostave privid reda kroz dobrotvorne akcije: dodeljivanje pomoći, obnavljanje infrastrukture, ili organizovanje zdravstvene pomoći. Ipak, takvi potezi često služe i za sticanje legitimiteta i konsolidaciju kontrole nad rudarskim tokovima i krijumčarenjem zlata preko Brazila i Kolumbije.
Šta je potrebno?
Autori i istraživači pozivaju na snažan politički angažman, veću transparentnost u državnim ugovorima, međunarodnu kontrolu tokova minerala i zaštitu lokalnih zajednica kako bi se prekinule veze između vlasti i organizovanog kriminala.
Izvori: AFP, knjiga Lisseth Boon "Oro malandro", Transparency International (Venezuela, 2025), Insight Crime.
Pomozite nam da budemo bolji.
