Studija Univerziteta u Yorku objavljena u Conservation Letters pokazuje da švedski program isplata za očuvanje rosomaha više ne ostvaruje ranije rezultate. Glavni razlozi su zamrznute isplate od 2002. (200.000 SEK po razmnožavanju), čija je realna vrednost znatno pala, i klimatske promene koje otežavaju monitoring. Sami Parlament traži 480.000 SEK kao minimalnu zakonski usklađenu isplatu, dok je predloženo povećanje vlade za 2024. samo 25.000 SEK. Autori upozoravaju da zaštita zahteva dugoročnu posvećenost i pravednu raspodelu troškova.
Švedski model za zaštitu rosomaha se raspada — upozorenje za globalne projekte očuvanja
Photo Credit: iStock
Pokretanje inovativnog programa očuvanja često privuče pažnju, ali njegova dugovečnost je pravi test. Nova studija istraživača sa Univerziteta u Yorku, objavljena u Conservation Letters, ukazuje da švedski sistem isplata za očuvanje rosomaha više ne daje očekivane rezultate i da predstavlja upozorenje za slične inicijative širom sveta.
Šta je bio model
Ideja je bila jednostavna i revolucionarna: isplatiti Sami paorima (gajiteljima sobova) novčanu nadoknadu za svako dokumentovano razmnožavanje rosomaha na njihovoj teritoriji. Time se vezuje direktan prihod za prisustvo predatora, što treba da smanji sukobe i podstakne suživot između ljudi i štetnih vrsta.
Zašto danas ne funkcioniše kao ranije
Istraživači navode nekoliko ključnih problema:
- Zamrznute isplate: Naknada je od 2002. godine ostala fiksna na 200.000 SEK (~21.300 USD / ~19.200 EUR), dok su troškovi života i cene mesa porasli.
- Smanjena realna vrednost: Prema studiji, realna kupovna moć te isplate se približno prepolovila, što umanjuje motivaciju za prihvatanje rizika od predatora.
- Problemi sa monitoranjem: Klimatske promene menjaju snežne uslove, otežavajući pronalaženje i verifikaciju tragova rosomaha, što podriva sistem zasnovan na dokumentaciji razmnožavanja.
- Geografske promene u uspehu: Pokrajina Norrbotten, koja je ranije beležila dve trećine razmnožavanja, sada doprinosi manje od jedne trećine i često ne ispunjava ciljeve zaštite.
"Ako vlada ne prilagodi isplate rastućim troškovima suživota, teret se prebacuje na lokalne, često marginalizovane zajednice," kaže dr Hanna Petterson iz studije.
Politički i društveni uticaj
Sami Parlament traži da zakonski usklađena isplata iznosi najmanje 480.000 SEK (~51.200 USD / ~46.000 EUR), dok je švedska vlada za 2024. najavila povećanje od samo 25.000 SEK (~2.700 USD). Takav jaz između zahteva i ponude dodatno narušava poverenje i podršku zajednice prema programu.
Zaključak i šira poruka
Studija upozorava da rani uspeh u obnovi populacije ugroženih životinja nije dovoljan bez dugoročnog finansijskog i administrativnog angažmana. Model koji je nadahnuo druge zemlje sada služi kao primer kako neodrživo finansiranje i klimatske promene mogu ugroziti i najbolje zamišljene inicijative.
Važno: Ovaj slučaj podseća donosioce odluka da mora postojati fleksibilan mehanizam kompenzacija koji prati troškove suživota i promene u ekosistemu — inače će teret pasti na lokalne i često marginalizovane zajednice.
Pomozite nam da budemo bolji.
