Uoči COP17 u Jerevanu, UN upozoravaju da svet kasni sa ispunjavanjem ključnih ciljeva za očuvanje prirode: zaštitom 30% kopna i mora do 2030. i obezbeđivanjem 30 milijardi USD godišnje za siromašnije zemlje. Napredak je neujednačen — zaštićena područja rastu, ali finansiranje, ukidanje štetnih subvencija i inkluzivno upravljanje kasne. Cali fond i dalje deli pregovarače, dok su SAD istaknuti izuzetak među potpisnicama.
UN Upozorava: Svet Zaostaje Za Ambicioznim Ciljevima Zaštite Prirode Pre COP17
Photo Credit: iStock
Sjedinjene Nacije upozoravaju da svet značajno zaostaje za ključnim obavezama za očuvanje prirode, uoči važnog samita o biodiverzitetu (COP17) koji se u oktobru održava u Jerevanu.
Zašto je to važno
Astrid Schomaker, izvršna sekretarka Konvencije UN o biološkoj raznovrsnosti, ističe da je napredak previše spor u odnosu na ciljeve postavljene pre četiri godine. Najvažniji od tih ciljeva su zaštita 30% kopna i mora do 2030. i obaveza bogatijih zemalja da godišnje obezbede 30 milijardi USD za zemlje sa nižim prihodima.
"Implementacija još ne napreduje brzinom i obimom potrebnim da se ti ciljevi ostvare,"
- Astrid Schomaker (izvestio Arab News)
Šta preti biodiverzitetu
UN identifikuju pet glavnih ljudskih pritisaka koji uništavaju biodiverzitet:
- Gubitak staništa (seča šuma, pretvaranje prirodnih područja u poljoprivredno zemljište, urbanizacija)
- Neodrživo korišćenje resursa (prelov, prekomerna eksploatacija biljaka i životinja)
- Klimatske promene koje menjaju uslove života i migracije vrsta
- Zagađenje vazduha, tla i voda
- Invazivne vrste koje ugrožavaju lokalne ekosisteme
Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN) procenjuje da je više od jedne četvrtine svih vrsta biljaka i životinja ugroženo izumiranjem.
Napredak i prepreke
Konvencija o biološkoj raznovrsnosti ocenjuje da je napredak neujednačen: postoje "obećavajući napori" u uspostavljanju zaštićenih područja, ali ključni elementi kao što su finansiranje, ukidanje subvencija koje štete prirodi i inkluzivno upravljanje zemljištem i resursima zaostaju.
Posebna tačka spora je tzv. Cali fond, uveden na COP16 da bi se delimično delili profiti kompanija iz bogatih zemalja koje koriste biološke resurse iz zemalja u razvoju. Pregovarači se i dalje nisu usaglasili o mehanizmima raspodele i nadoknade, što može uticati na sposobnost siromašnijih država da štite ekosisteme, a istovremeno podrže lokalne zajednice.
Gotovo sve države članice UN su potpisale Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti; najistaknutiji izuzetak su Sjedinjene Države.
Šta se očekuje na COP17
Na COP17 u Jerevanu očekuje se detaljan pregled napretka 196 potpisnica i pojačan pritisak da se pretvore obećanja u merljive mere: povećanje finansijske podrške, reforma subvencija koje štete prirodi, te uspostavljanje inkluzivnijeg i efikasnijeg upravljanja resursima.
Schomaker je poručila da će sastanak u Jerevanu zahtevati "svu izdržljivost i odlučnost" od učesnika kako bi se ubrzala implementacija potrebnih mera.
Šta to znači za čitaoce: Neuspeh u ostvarivanju ciljeva biodiverziteta utiče na sigurnost hrane, snabdevanje vodom, otkriće lekova i otpornost zajednica na ekstremne vremenske uslove, pa su politike i finansije koje se sada dogovore na međunarodnom nivou važne i za lokalne zajednice širom sveta.
Pomozite nam da budemo bolji.
