Šefica UN‑ovog tela za biodiverzitet upozorava da mnoge kompanije ne mere niti ublažavaju rizike koje gubitak prirode stvara za lance snabdevanja, uprkos jasnim upozorenjima. UN‑ov nacrt izveštaja pokazuje da su države promašile 22 od 23 cilja Kunming‑Montreal okvira i da cilj zaustavljanja gubitka prirode do 2030. neće biti ostvaren bez hitnog pojačanja akcija. Poseban problem su subvencije koje štete prirodi — identifikovano je oko 270 milijardi dolara godišnje, pri čemu skoro polovina odlazi na fosilna goriva.
Kompanije I Dalje Ignorišu Gubitak Prirode Dok Svet Propušta Većinu Ciljeva Do 2030, Upozorava Šefica UN Za Biodiverzitet
Companies still ignoring nature loss as world misses almost all its 2030 targets, says UN biodiversity chief
Kompanije ne preduzimaju dovoljno koraka povodom gubitka prirode iako već godinama znaju da on ugrožava njihove lance snabdevanja i profitabilnost, izjavio je Astrid Schomaker, izvršna sekretarka Konvencije o biološkoj raznolikosti (CBD).
Schomaker je za Reuters rekla da su neke firme aktivno uključene u procenu uticaja na biodiverzitet, ali da su mnoge „sa strane“ dok se vlade pripremaju za samit koji će preispitati napredak prema ciljevima postavljenim u Kunming‑Montreal okviru.
„Kompanije ne ulažu dovoljno vremena, energije i resursa u analizu svojih uticaja na biodiverzitet, zavisnosti i rizika duž lanca snabdevanja.“ — Astrid Schomaker
Gubitak biodiverziteta nalazi se na listi najvećih globalnih rizika Svetskog ekonomskog foruma svake godine od 2020. To pokazuje da su poslovni lideri svesni pretnje, ali je problem što mnogo kompanija još ne preduzima konkretne mere.
Zašto je prirodni rizik težak za merenje
Za razliku od emisija ugljenika koje se mogu kvantifikovati globalno, rizik po prirodu je lokalno specifičan: izloženost preduzeća zavisi od toga na koju reku, šumu ili ribolovnu oblast se oslanjaju njihova proizvodnja i dobavljači. To otežava procene i zahteva finansijske i praktične resurse koje firme često izbegavaju.
Schomaker je navela da su i praktične prepreke i spor razvoj regulative ključni razlozi odlaganja: kompanije sporo procenjuju svoju izloženost, a vlade sporo uvode obavezu za njihovo objavljivanje.
A gaviao caramujeiro, snail kite (Rostrhamus sociabilis) is pictured at the Pantanal, a key region along birds' migratory routes in the Americas, in the municipality of Miranda in Mato Grosso do Sul state, Brazil (AFP/Getty)
Šta pokazuje UN‑ov nacrt izveštaja
Nacrt globalnog izveštaja Ujedinjenih nacija o napretku pokazuje da su zemlje zaostale za 22 od 23 cilja Kunming‑Montreal Globalnog okvira za biodiverzitet iz 2022. Okvir predviđa, između ostalog, zaštitu 30% kopna i mora do 2030., obnovu oštećenih ekosistema i smanjenje subvencija koje štete prirodi.
Jedan od rokova je već propušten: zemlje su do 2025. trebalo da identifikuju sve subvencije koje štete prirodi kao prvi korak ka smanjenju subvencija u vrednosti od 500 milijardi dolara godišnje do 2030. Prema analizi Carbon Brief‑a zasnovanoj na 134 nacionalna izveštaja, samo 21 zemlja je identifikovala takve subvencije, dok 62 zemlje uopšte nisu podnele izveštaj.
Subvencije koje su prijavile te zemlje iznose oko 270 milijardi dolara godišnje, pri čemu skoro polovina ide u sektor fosilnih goriva.
Šta sledi
Samit u Jermeniji, 17. sastanak stranaka Konvencije, izvešće prvu kompletnu reviziju napretka. Nacrt izveštaja je prošao recenziju stručnjaka i biće dopunjen pre konačne objave pred samit. Schomaker i drugi stručnjaci pozivaju na brže delovanje — i od vlada i od privatnog sektora — kako bi se izbegao dalji ubrzani gubitak prirode.
Ključna poruka: bez hitnog pojačanja akcija i jasnijih obaveza za kompanije, cilj da se zaustavi i preokrene gubitak biodiverziteta do 2030. ostaje nedostižan.
Pomozite nam da budemo bolji.
