Ujedinjene nacije pozivaju na hitno i sistemsko smanjenje emisija metana, naglašavajući da sektor fosilnih goriva nudi najbržu i najisplativiju priliku za značajne rezultate. Izveštaj pokazuje da poljoprivreda doprinosi oko 42% antropogenih emisija metana, fosilna goriva oko 38%, a otpad oko 20%. MARS je izdao preko 5.000 satelitskih upozorenja do februara 2026, ali je u 2025. dokumentovana reakcija bila samo ~12% — cilj UN je 80% do 2030. Primer Norveške pokazuje kako zabrana flaringa i oporezivanje smanjuju intenzitet emisija.
UN: Fosilna Goriva Najbrži I Najisplativiji Cilj Za Smanjenje Emisija Metana
Photo Credit: iStock
Ujedinjene nacije pojačavaju pritisak na naftnu, gasnu i rudarsku industriju da hitno smanji emisije metana — jedan od najmoćnijih gasova koji doprinosi brzom zagrevanju planete. Novi izveštaj predstavljen od strane generalnog sekretara UN António Guterresa ukazuje da, iako poljoprivreda proizvodi najveći udeo antropogenih emisija metana, sektor fosilnih goriva predstavlja najbržu i najefikasniju priliku za drastično smanjenje zahvaljujući već dostupnim tehnologijama.
Glavni nalazi
Izveštaj ocenjuje udela po sektorima: poljoprivreda ≈ 42%, fosilna goriva ≈ 38%, a upravljanje otpadom ≈ 20% ukupnih antropogenih emisija metana. Iako fosilna industrija nije najveći pojedinačni izvor, njene emisije je najlakše i najjeftinije smanjiti primenom postojećih mera.
Praktične mere koje odmah daju rezultate
- Upotreba infracrvenih kamera i daljinskih senzora za brzo otkrivanje curenja.
- Zamena ili popravka opreme koja ispušta velike količine metana.
- Hvatanje gasa koji se trenutno otpušta ili spaljuje (flaring) i njegovo korišćenje.
- Poboljšanje kontrole metana u rudnicima uglja.
Za ilustraciju veličine problema: u 2024. godini širom sveta je spaljeno oko 5,3 biliona kubnih stopa prirodnog gasa — približno jednako godišnjoj potrošnji gasa celog afričkog kontinenta.
Praćenje, odgovornost i cilj UN
Napredak u praćenju menja dinamiku odgovornosti. Novi satelitski sistemi i U.N.-ov Methane Alert and Response System (MARS) otkrivaju velike emisije u roku od nekoliko dana; do februara 2026. MARS je izdao više od 5.000 upozorenja u 33 zemlje. Međutim, u 2025. godini samo je oko 12% tih slučajeva dobilo dokumentovanu reakciju.
U.N. zahteva da države i operatori povećaju napore kako bi dokumentovana stopa odgovora dostigla najmanje 80% do 2030. godine — što podrazumeva brže lociranje i reparaciju curenja i veću transparentnost.
Zdravstveni i ekonomski uticaji
Osim klimatskih posledica, emisije fosilnih goriva pogoršavaju lokalno zagađenje vazduha i vode, povezano sa astmom, bolestima srca, rakom i prevremenim smrtnim slučajevima. Ekstrakcija i sagorevanje doprinose ekstremnim vremenskim događajima koji oštećuju domove i ekonomije, dok industrijsko lobiranje može usporavati prelazak na čistije i jeftinije izvore energije.
Primer Norveške
Norveška služi kao primer politike koja daje rezultate: zabrana rutinskog flaringa uvedena je 1971. godine, porez na emisije iz naftne proizvodnje uveden 1991. i povećan 2017. Kao rezultat, Norveška je među proizvođačima sa najnižim intenzitetom emisija metana — a usvajanje sličnih standarda globalno bi, prema procenama, moglo smanjiti emisije sektora za više od 90%.
Zaključak: S obzirom na dostupne tehnologije i rastuće mogućnosti satelitskog praćenja, smanjenje emisija metana iz sektora fosilnih goriva predstavlja najefikasniji kratkoročni put za usporavanje klimatskog zagrevanja i smanjenje zdravstvenih rizika.
Pomozite nam da budemo bolji.
