COP17 u Ulan Batoru okuplja države članice UNCCD-a, eksperte i zajednice da hitno odgovore na degradaciju zemljišta koja pogađa oko 3,5 milijarde ljudi. Mongolija ističe porast prosečne temperature za ~2 °C i 77% teritorije pogođene pustinjarenjem. Stručnjaci ukazuju da ulaganja u obnovu zemljišta često donose visok povraćaj (7–30 USD po uloženom dolaru) i pozivaju na javno-privatna partnerstva i investabilne projekte.
COP17 u Mongoliji: Hitna globalna akcija protiv degradacije zemljišta
COP17 in Mongolia: Finding solutions to land degradation
Geografski gledano, oko 70% kopnene površine planete pogodna je za ljudski život, ali se ta ravnoteža rapidno menja: oko 40% zemljišta koje ljudi koriste za izdržavanje već je degradirano i postaje neplodno. Klimatske promene, suše, neodržive poljoprivredne prakse i druge ljudske aktivnosti pretvaraju velike površine nastanjivog tla u pustinje, dok se postojeće pustinje šire.
Ovu krizu nauka je prepoznala još u 20. veku. Zato je 1994. uspostavljena Konvencija UN za borbu protiv degradacije zemljišta (UNCCD), koja je stupila na snagu 1996. i danas broji 197 potpisnica. Države članice se redovno sastaju na konferencijama stranaka (COP) kako bi dogovarale obavezujuće i praktične korake za suzbijanje pustinjarenja i obnavljanje tla.
Ove godine UN su organizaciju COP17 poverile Mongoliji. Skup se otvorio 17. avgusta u Ulan Batoru uz učešće većine država članica UNCCD-a, više od 400 organizacija i stotina predstavnika lokalnih i autohtonih zajednica. Tokom dvanaestodnevnog programa država i stručnjaci razmatraju planove, finansiranje i investabilne projekte za očuvanje i obnovu zemljišta.
One of more than 400 sessions at the COP17 - Euronews
Zašto je to hitno?
Brojke ilustruju razmere krize: približno 3,5 milijarde ljudi pogođeno je degradacijom zemljišta. Neke procene navode da lokalne i državne hitne mere koštaju stotine miliona dolara godišnje, dok globalne potrebe za ulaganjima dosežu oko 6,5 biliona USD godišnje (6.500 milijardi USD). Od 2000. godine broj suša porastao je za dve trećine, a procenjuje se da će potražnja za vodom premašiti raspoložive izvore za oko 40% do 2030. godine. Osim toga, 85% pogođenih živi u zemljama srednjeg i niskog prihoda, što pojačava rizike od siromaštva, migracija i konflikata.
„Naš jezik, kulture i religije mogu se razlikovati, ali delimo zajednu odlučnost da sačuvamo budućnost u kojoj možemo živeti u saglasju sa Majkom Zemljom,“ rekao je premijer Mongolije Nyam-Osoryn Uchral na otvaranju.
Mongolija kao domaćin
Mongolija je izabrana kao domaćin zbog kombinacije želje da ugosti skup, snažnih lokalnih uticaja degradacije zemljišta i proaktivnih politika. U poslednjih osam decenija prosečna temperatura u Mongoliji porasla je za oko 2 °C, padavine su se smanjile, a oko 77% teritorije suočava se sa različitim stepenima pustinjarenja. Vetrovi često nose pesak iz Gobi širom regiona, pa posledice prelaze državne granice.
Vladine inicijative — poput nacionalnog pokreta "Billion Trees", programa za sigurnost hrane i zakona o klimatskim promenama — predstavljaju praktične korake, dok je Mongolija na međunarodnom planu inicirala i proglašenje 2026. godine za Međunarodnu godinu pašnjaka i stočara.
Prime Minister of host country Mongolia, Nyam-Osoryn Uchral - TenGer TV, Mongolia
Rešenja i finansiranje
Ne postoji jedinstveno rešenje: pristupi moraju biti prilagođeni regionalnim uslovima. Ipak, ekonomski argument je snažan — stručne procene i primeri iz prakse ukazuju da ulaganja u obnovu zemljišta često vraćaju 7–30 USD za svaki uloženi dolar, jer doprinose održivoj proizvodnji hrane, zaštiti voda i smanjenju rizika od prirodnih katastrofa.
COP17 teži da mobilizuje javna i privatna sredstva: više od 70 zemalja već je predložilo planove za upravljanje sušama, preko 100 država želi da svoje planove pretvori u investabilne projekte, a više od 300 preduzeća učestvuje u razgovorima. Domaćin očekuje da će značajan deo sredstava biti usmeren na pošumljavanje, obnovu pašnjaka, zelenu energiju i održivu poljoprivredu.
Uloga lokalnih i autohtonih zajednica
Jedan od najvećih uspeha ovog skupa je uključivanje glasova sa terena: na COP17 se čulo više od 500 predstavnika autohtonih i lokalnih zajednica iz Amazona, Afrike i azijskih stepa. Njihova praktična znanja o upravljanju zemljištem i stočarstvom su ključna za uspeh dugoročnih mera.
Sa više od 60 izložbi, 400 kulturnih i naučnih događaja i očekivanih 30.000 posetilaca do zatvaranja 28. avgusta, COP17 je ambiciozan pokušaj da se pokrenu investicije, politike i partnerstva potrebna za zaustavljanje i obrtni tok degradacije zemljišta.
Zaključak: Degradacija zemljišta je globalni i neposredan problem koji utiče na bezbednost hrane, vode i stabilnost društava. COP17 u Mongoliji naglašava da su kombinacija javnih politika, ulaganja privatnog sektora i učešće lokalnih zajednica ključni za prevenciju daljeg gubitka plodnog tla.
Pomozite nam da budemo bolji.
