Bexorg je razvio platformu BrainEX koja, prema tvrdnjama kompanije, održava biološku aktivnost ljudskih mozgova do 24 sata nakon smrti kako bi se testirali lekovi na stvarnom ljudskom tkivu. Sistem koristi krv, druge tečnosti, veštačko pluće i oksigenator za bubrege, a uzorci se tretiraju propofolom da bi se sprečila bilo kakva svest. Biohaven je već koristio oko 130 uzoraka, a Bexorg planira automatsku obradu do 1.600 uzoraka godišnje. Metod obećava realističnije rezultate testiranja lekova, ali izaziva intenzivnu etičku i regulatornu raspravu.
Startap Održava Ljudske Moždove Do 24 Sata — Novi Korak U Testiranju Lekova I Intenzivna Etika
Photo Credit: iStock
Biotehnološka kompanija Bexorg privukla je veliku pažnju naučne zajednice i javnosti razvojem platforme BrainEX koja, kako tvrde, može očuvati ključnu biološku aktivnost ljudskog mozga do 24 sata nakon smrti. Reč je o eksperimentalnoj metodi koja obećava realističnije testove leka na starom ljudskom tkivu, ali i izaziva ozbiljna etička pitanja.
Kako funkcioniše BrainEX
Prema izveštajima Futurism-a i razgovoru sa jednim od kompanijskih etičara objavljenom u časopisu Science, Bexorg preuzima mozgove nekoliko sati nakon smrti i povezuje ih na sistem koji uključuje krv i druge tečnosti, veštačko pluće i oksigenator koji podržava funkcije bubrega. Tokom rada, tkivo se dodatno tretira anestetikom propofolom kao mera da se spreči bilo kakva organizovana električna aktivnost koja bi ukazivala na oblik svesti.
Dosadašnja iskustva i primena
Kompanija je ranije demonstrirala da sličan sistem može održati svinjske mozgove do 36 sati. Prema dostupnim informacijama, farmaceutska kompanija Biohaven je koristila oko 130 uzoraka iz Bexorg-a u istraživanjima, uključujući rad na potencijalnom leku za Parkinsonovu bolest, a priprema se i kliničko ispitivanje zasnovano na podacima iz tih eksperimenata.
Šta ovo znači za razvoj lekova
Glavna prednost pristupa je što daje istraživačima pristup moždanom tkivu koje je oblikovano decenijama stvarnih izlaganja, lekova i bolesti – nešto što modeli u petri šoljama i životinjski modeli teško repliciraju. To može poboljšati procenu toga kako će novi lekovi za Alzheimerovu, Parkinsonovu i druge neurodegenerativne bolesti delovati kod ljudi, smanjiti broj neuspešnih kliničkih ispitivanja i ubrzati razvoj efikasnijih terapija.
Etika, regulativa i zabrinutosti
Kompanija ističe da uzorci nisu svesni i da ne pokazuju organizovano neuronsko pucanje koje bi upućivalo na svest, ali metod ostaje predmet intenzivne etičke rasprave. Ključne brige uključuju pristanak donora i porodica, poštovanje dostojanstva umrlih, mogućnost neočekivanih neuroelektričnih pojava i potrebu za jasnim regulatornim okvirima i nezavisnim nadzorom. Bexorg navodno planira da koristi robotsku ruku za obradu do 1.600 mozgova godišnje, pri čemu se svaki uzorak proučava kratko, posle čega se tkivo seče na stotine uzoraka za analizu.
Završna napomena
Metoda potencijalno donosi velike koristi u razvoju terapija, ali istovremeno nameće i teška pitanja o etici i praksi biomedicinskog istraživanja. Stručnjaci pozivaju na stroge etičke standarde, transparentnost i zakonodavnu regulativu pre nego što se ovakvi postupci prošire ili komercijalizuju.
Pomozite nam da budemo bolji.
