Venera i Jupiter će 9. juna izgledati veoma blizu na nebu zbog prividne konjunkcije, iako su u prostoru odvojeni najmanje ~4 AU. Česta pojava takvih susreta odražava pljosnatu i stabilnu arhitekturu Sunčevog sistema — konfiguraciju koja olakšava postojanje stabilnih klimatskih uslova na Zemlji. Naučnici upozoravaju da mnogi egzoplanetni sistemi nisu tako "dinamički hladni", što može otežati nastanak i održavanje života.
Zašto se Venera i Jupiter često pojavljuju blizu jedan drugog na nebu?
Jupiter and Venus approach conjunction behind Rocca Calascio castle in Italy on April 30, 2022. | Credit: Lorenzo Di Cola/NurPhoto via Getty Images
Uveče, ubrzo posle zalaska Sunca 9. juna, Venera i Jupiter će na nebu izgledati vrlo blizu — pojava poznata kao planetska konjunkcija. To je prividan efekt: sunčeva svetlost odbija se od oblačnih vrhova Venere i Jupitera, putuje milionima milja i stiže do naših očiju da bi nam te planete izgledale gotovo spojene, iako su u stvarnosti međusobno odvojene najmanje oko četiri astronomske jedinice (AU).
Zašto se to često događa?
Konjunkcije Jupitera i Venere dešavale su se relativno često poslednjih godina — u martu 2023, maju 2024. i avgustu 2025 — a razlog leži u urednom, „diskastom“ rasporedu planeta u Sunčevom sistemu. Planete kruže oko Sunca u gotovo iste ravni (ekliptici), pa se sa Zemlje često čini da prolaze sve duž iste zamišljene linije na nebu.
A simulated view of the orbits of the planets on June 9, 2026. | Credit: NASA/JPL-Caltech
Kako objašnjava planetarna naučnica Kat Volk iz Planetary Science Institute u Tusonu, to je posledica načina na koji su Sunce i planete nastali: iz rotirajućeg oblaka gasa i prašine formirao se pljosnati protoplanetarni disk. U njemu su se stvarale najveće mase — planete — pa je današnji Sunčev sistem relativno "ravan" i orbite su mu manje-više krugovi sa malim nagibima.
"Zbog toga, dok ih posmatramo na nebu, sve one nekako prate putanju duž ekliptike," kaže Volk.
Međutim, takva urednost nije univerzalna. Mnogi potvrđeni egzoplanetni sistemi su znatno „neravniji“: planete mogu imati velike nagibe ili ekscentrične (izdužene) orbite kao posledica bliskih susreta sa drugim zvezdama ili dinamičkih preuređenja u mladom sistemu. Takve konfiguracije mogu otežati postojanje stabilnih i dugovečnih uslova pogodnih za tečnost vodu i stabilnu klimu — ključne faktore za život kakav poznajemo.
Jupiter and Venus as seen during conjunction over Italy on April 30, 2022. | Credit: Lorenzo Di Cola/NurPhoto via Getty Images
Zašto nas to zanima?
Sunčev sistem u kojem su orbite relativno mirne i „dinamički hladne“ omogućava da udaljenost Zemlje od Sunca ostane u širokim crtama stabilna kroz duge vremenske intervale. Kad su orbite jako nagnute ili ekscentrične, klime planeta bi mogle doživljavati drastične promene tokom godine što komplikuje nastanak i održavanje života.
Dakle, učestalost konjunkcija Venere i Jupitera nije samo lepa poslastica za posmatranje — ona je i znak uredne orbitalne arhitekture našeg sistema, jednog od faktora koji su verovatno doprineli stabilnosti i nastanku života na Zemlji.
Praktičan savet za posmatranje: potražite Veneru i Jupiter nisko iznad zapadnog horizonta uskoro posle zalaska Sunca. Oba susreta su najlakša za videti pri bistrom vremenu i iz mesta sa malom svetlosnom zagađenošću.
Pomozite nam da budemo bolji.
