Sto dana sukoba Izrael–Liban: intenzivni napadi, masovna raseljavanja i zaustavljeni pregovori

Bejrut, Liban — Utorak obeležava stoti dan od početka najnovije izraelske vojne eskalacije protiv Libana, drugog takvog talasa u manje od dve godine. Sukobi su se intenzivirali, civilne žrtve rastu, a diplomatski napori još nisu doneli trajan prekid vatre.

Šta se dogodilo u proteklih 100 dana

Izraelske snage su, prema zvaničnim podacima libanskog Ministarstva zdravlja, odgovorne za više od 3.600 poginulih i oko 11.000 ranjenih u Libanu, među kojima je veliki broj civila i dece. Najmanje 245 dece je poginulo, a više od 1,2 miliona ljudi je bilo primorano da napusti svoje domove u južnom Libanu, Bekaa dolini i južnim predgrađima Bejruta — mnogi i više puta.

Pored ljudskih gubitaka, zabeležena je i opsežna materijalna šteta: najmanje 17 bolnica je oštećeno, tri su potpuno zatvorene, a 131 medicinski radnik je poginuo. Novinari su takođe bili meta napada, što dodatno otežava pristup nezavisnim informacijama sa terena.

Vojska, teritorija i taktika

Izraelske snage su ušle dublje u libansku teritoriju nego u skorijoj prošlosti — procenjuje se da su okupirale oko 2.000 km² južnog Libana. Na bojnom polju, sukobi se vode između izraelske vojske i Hezbolaha, koji kombinuje političko delovanje i paravojnu aktivnost. Hezbolah je, prema izveštajima, počeo da koristi optičke (fibre-optic) dronove, što menja dinamiku udara i izviđanja.

„Vratili su se svojim gerilskim korenima. Namena sada, kao i devedesetih, jeste da iscrpe Izraelce,“ rekao je Nicholas Blanford iz Atlantskog saveta za Al Jazeeru.

Diplomatija i prekidi vatre

Izrael i Liban su vodili direktne diplomatske razgovore prvi put posle decenija, ali su brojni pregovori i pokušaji prekida vatre ponovo propali ili su bili kratkotrajni. Pominju se i međunarodni posrednici; Iran je javno upozorio da će svako njegovo dogovaranje o prekidu vatre sa SAD i Izraelom imati implikacije na situaciju u Libanu.

Napomena uredništva: u originalnim izveštajima koji kruže u nekim izvorima pojavljuju se tvrdnje o ubistvu iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Khamneija i o početku američko-izraelskog rata protiv Irana — te tvrdnje nisu potvrđene i za njih ne postoje verodostojni dokazi.

Najdramatičniji incidenti

Jedan od najtežih dana bio je 8. april, kada je Izrael, prema dostupnim izveštajima, izveo operaciju nazvanu „Eternal Darkness“ — više od 100 udara u kratkom vremenskom periodu, uz stotine žrtava. Međunarodni posmatrači i neki predstavnici UN opisali su napade kao neselektivne, što je izazvalo široku osudu u Libanu i inostranstvu.

Politički pritisci u Libanu

Libanska vlada pokušava da konsoliduje autoritet i istovremeno je pod pritiskom SAD i Izraela da ograniči ili suzbije aktivnosti Hezbolaha. Dana 2. marta libanska vlada je proglasila vojne aktivnosti Hezbolaha nezakonitim, ali to zasad nije bitno uticalo na operativne sposobnosti grupe.

Humanitarna situacija

Humanitarna kriza se produbljuje: masovna raseljavanja, oštećenja infrastrukture, pretrpani zdravstveni objekti i otežan pristup humanitarnoj pomoći čine situaciju izuzetno teškom za civilno stanovništvo. Međunarodne organizacije upozoravaju na potrebu hitne pomoći i zaštite civila.

Zaključak

Sto dana sukoba pokazuju da su frontovi i pregovori i dalje otvoreni i nestabilni: dok se diplomatske inicijative smenjuju sa vojnim eskalacijama, civilno stanovništvo i dalje snosi najveći teret.