Zašto „pacifistički" Japan zabrinjava Kinu — Tokio jača odbranu i produbljuje saveze u Indo-Pacifiku

Beijing je u poslednjih nekoliko meseci oštro kritikovao napore Japana da ojača svoju odbrambenu poziciju i postane aktivniji bezbednosni partner u Indo-Pacifiku. Kineski zvaničnici to prikazuju kao "remilitarizaciju" i ukazuju na niz koraka Tokija — od većih izdvajanja za odbranu do dublje vojne saradnje sa partnerima SAD u regionu.

Trenutno zategnuće kulminiralo je nakon što je premijerka Sanae Takaichi u novembru izjavila da bi kineski napad na, ili blokada, Tajvana mogla predstavljati "situaciju koja ugrožava opstanak" — pravni prag koji bi omogućio Japan Self-Defense Forces da upotrebe silu zajedno sa saveznikom, poput hipotetičke američke task force jedinice. Peking je zatražio povlačenje izjave i uveo kontramere, među kojima su smanjenje letova nekih kineskih aviokompanija ka Japanu i ograničenja izvoza retkih zemnih metala.

Strategija, oprema i raspoređivanje

Tokio je unapred dostigao cilj izdvajanja za odbranu od 2% BDP-a i ubrzano realizuje planove za jačanje pomorskog i ostrvskog odbrambenog prisustva. Ministarstvo odbrane je objavilo transport lansera protivbrodskih raketa Type 12 na Minamitorishimu, a ranije su potvrđeni planovi za raspoređivanje Chu-SAM sistema na Yonaguni, ostrvu koje je svega 70 milja od Tajvana — potez koji je Peking nazvao "izuzetno opasnim".

Saradnja sa susedima i saveznicima

Japan intenzivira bezbednosnu saradnju sa Filipinima i Australijom. Tokyo je obećao transfer Abukuma-klasnih fregata Manili i već je isporučio radarske sisteme za jačanje pomorskog nadzora. Filipini su prvi primalac japanskog programa Official Security Assistance, a nedavno su završili i Sporazum o uzajamnom pristupu trupa, što olakšava zajedničke vežbe i operacije.

Australian Deputy Prime Minister and Minister Richard Marles (L) shakes hands with Japanese Minister of Defense Koizumi Shinjiro (R) in Melbourne after the signing of the contract for Japan to deliver the first three of Mogami-class warships, on April 18, 2026.

Sa Australijom Japan razvija odbrambenu industrijsku saradnju (uključujući Mogami-fregate), razmenu obaveštajnih podataka i zajedničke inicijative u sajber, svemiru i odbrani od projektila.

Plutonijum, nuklearna latencija i regionalna zabrinutost

Peking ukazuje i na veliku japansku zalihu odvojenog plutonijuma, tvrdeći da premašuje civilne potrebe i da predstavlja potencijal za brzu izgradnju nuklearnog kapaciteta. IAEA smatra da je oko osam kilograma izdvojenog plutonijuma dovoljno za jednu nuklearnu bojevu glavu; japinski inventar je stoga teoretski dovoljan za mnogo više. Stručnjaci poput Ankit Pande iz Carnegie Endowment for International Peace upozoravaju da Japan poseduje industrijski kapacitet koji bi mu omogućio relativno brzo konverzno vreme za jednu ili više jedinica, ali verovatno neće ići putem nuklearnog naoružanja osim ako se ne uruše američka bezbednosna garantna.

Januarska anketa Jiji Press pokazala je da 62,6% Japanaca podržava protivljenje sticanju nuklearnog oružja, dok 16,7% podržava takvu opciju.

"Vojna jačanja i akcije bez jasnih namera biće uzrok nepovjerenja i pogrešne računice," rekao je japanski ministar odbrane Shinjiro Koizumi na forumu Shangri-La, ističući potrebu za transparentnošću i međusobnom saradnjom.

Analitičari ističu da Japan, iako aktivniji, ne namerava da zameni primat američko-japanskog saveza, već da deluje kao pouzdan partner i most između SAD i država Jugoistočne Azije. Istraživanje ISEAS–Yusof Ishak Instituta pokazalo je da 65,6% ispitanih u regionu vidi Japan kao najpouzdanijeg velikog partnera.

Dok se debate o prirodi japanske odbrambene transformacije nastavljaju, jasna je činjenica da Tokio nastoji da balansira unutrašnju političku dinamiku, strateške pretnje u regionu i odnose sa Kinom i SAD — a sve to ima direktan uticaj na bezbednosnu arhitekturu Indo-Pacifika.