Novo istraživanje predvođeno stručnjacima sa Curtin University pokazuje da je šestotonska Oltarska Stena verovatno dopremljena iz oblasti Caithness u severnoj Škotskoj na udaljenost oko 700 km (430 milja). Analiza zirkona u peskovcu ukazuje na najsnažnije geološko podudaranje sa Kaithnessom, a računarski modeli isključuju da su glečeri uradili većinu posla. To sugeriše da su praistorijski ljudi planirali složen, etapni transport koristeći kombinaciju kopnenih i vodenih puteva.
Oltarska Stena Iz Stonehengea: Dokazi Pokazuju Da Je Prevezena Iz Kaithnessa — Put Od Oko 700 km
Photo Credit: iStock
Impozantan šestotonski megalit poznat kao Oltarska Stena u Stonehengeu mogao je putovati znatno dalje nego što se ranije verovalo — i verovatno bez pomoći glečera.
Novo istraživanje predvođeno timom sa Curtin University, objavljeno uz izveštaj Archaeology News, ponovo je analiziralo poreklo kamena i moguće rute njegovog dolaska na Salisbury Plain.
Kako su utvrdili poreklo?
Istraživači su ispitivali zirkonske kristale ugrađene u peskovac Oltarske Stene — mineralne „geološke pečate“ koji omogućavaju precizno poređenje sa poznatim izvorištima stena. Rezultati su pokazali najsnažnije slaganje sa depozitima iz oblasti Caithness na škotskom kopnu, dok su druga mesta unutar šireg Orkanskog basena bila manje ubedljiva.
Šta kažu modeli o glečerskom transportu?
Tim je koristio računarske modele kretanja leda tokom poslednjih ledenih faza da bi proverio hipotezu da su glečeri premestili kamen. Modeli ukazuju da je ledeni tok iz Kaithnessa uglavnom tekao ka severoistoku, dok je samo uži pravac mogao da pomeri materijal ka jugoistoku prema području poznatom kao Dogger Bank — nekadašnje kopno koje je kasnije potonulo pod more.
Čak i ukoliko je kamen dospeo do Dogger Banka prirodnim putem, ljudi bi i dalje morali da ga prenesu dodatnih ~250 milja (oko 400 km) do Stonehengea. Bez značajne pomoći glečera, puna ruta verovatno prelazi više od 400 milja (oko 700 km).
Implikacije: organizacija i tehnologija praistorijskih zajednica
Ako glečeri nisu igrali ključnu ulogu, onda je premještanje šestotonskog kamena stotinama kilometara dokaz da su praistorijske zajednice mogle da planiraju i izvedu izuzetno zahtevne logističke poduhvate. To uključuje koordinisanu radnu snagu, poznavanje reka, priobalnih puteva i suvozemnih prolaza, kao i korišćenje etapnog transporta — kombinacije vuče preko kopna i plovidbe rečnim ili obalnim vodama.
Još jedna kritična zapažanja su vremenski okviri: Dogger Bank je potonuo hiljadama godina pre nego što je Oltarska Stena verovatno stigla u Stonehenge, što otežava objašnjenje isključivo prirodnim (gledserskim) putem.
Šta sledi?
Istraživači sada dodatno sužavaju potragu za tačnim izvorom u severoistočnoj Škotskoj. Precizno lociranje izvora omogućilo bi mapiranje moguće rute koju su koristile praistorijske zajednice i bolje razumevanje razloga izbora baš tog kamena — bilo zbog geoloških, simboličkih ili kulturnih razloga.
Zaključak: Najnoviji dokazi sugerišu da su glečeri imali najviše ograničenu ulogu u prenosu Oltarske Stene. Njeno prisustvo u Stonehengeu verovatno je rezultat planiranja, saradnje i upornosti ljudi iz praistorije.
Pomozite nam da budemo bolji.
