Snimljeni Zastrašujući Zvuci Pandoa: Kako Je Najmasivniji Živi Organizam „Progovorio“

Pando — jedinstvena „šuma-topola“ u saveznoj državi Juta (Utah) — mogla bi nam doslovno progovoriti kroz korenje. Ovaj klon jedne muške topole (Populus tremuloides) sastoji se od oko 47.000 stabljika sa istim DNK koje izbijaju iz zajedničkog korenskog sistema i zauzimaju približno 100 jutara (40 hektara).

Procenjena ukupna masa Pandoa iznosi oko 6.000 metričkih tona, što ga čini najvećim živim organizmom na svetu po masi. Stabljike mogu dosezati i do 24 metra visine, a procene starosti idu i do ~12.000 godina — sve karakteristike koje čine Pando izuzetnim i ekološki vrednim objekatom.

Neobična snimanja hidrofonom

Zvukovni umetnik Jeff Rice eksperimentalno je spustio hidrofonski mikrofon u šupljinu pri dnu jedne grane i provukao ga do nivoa korena. Iako hidrofoni obično služe za snimanje u vodi, mogu veoma osetljivo detektovati i vibracije koje se prenose kroz čvrste površine poput kore i korena.

„Hidrofoni ne moraju nužno da rade samo u vodi. Mogu da uhvate vibracije sa površina poput korena“, rekao je Rice. „Kad sam stavio slušalice, bio sam odmah iznenađen — postojala je suptilna, ali opipljiva aktivnost.“

Tokom grmljavinskog nevremena uređaj je zabeležio dublji, jeziv brujak — zvuk koji je Rice opisao kao rezultat milione listova koji vibriraju i prenose oscilacije kroz grane sve do zemlje. Hidrofon je zabeležio i udarce nastale kucanjem po grani udaljenoj oko 90 stopa (~27 m), iako ti udarci nisu bili čujni kroz vazduh na toj daljini.

Šta ovo znači za razumevanje Pandoa?

Takvi nalazi podržavaju ideju da je korenski sistem Pandoa funkcionalno povezan i sposoban da prenosi mehaničke vibracije na velike udaljenosti. Ipak, naučna potvrda zahteva kontrolisane eksperimente koji bi isključili mogućnost da se zvuk prenosi kroz površinske slojeve tla, a ne isključivo kroz korenje.

Lance Oditt, osnivač organizacije Friends of Pando, istakao je da su snimci „izazovni“ i da projekat, iako je započeo kao umetnički, ima veliki potencijal za naučna istraživanja. Organizacija namerava da koristi akustične zapise kao osnovu za dalje studije o kretanju vode, odnosima među granama, kolonijama insekata i dubini korena.

Pretnje i važnost očuvanja

Pando je suočen sa ozbiljnim pretnjama: ljudske aktivnosti poput krčenja, promena u zemljišnoj upotrebi i narušavanje predatorskih lanaca (što dovodi do prekomernog ispaše od strane biljojeda) utiču na regeneraciju i dugovečnost ovog giganta. Zbog toga su prikupljena snimanja posebno dragocena — mogu poslužiti kao neinvazivni način praćenja zdravlja sistema i promene usled faktora stresa.

Dok istraživači planiraju dodatne, rigorozne eksperimente, snimci Jeffa Ricea otvaraju novu perspektivu: slušanje šume kao alata za nauku i zaštitu.

Ranija verzija ovog članka objavljena je u maju 2023. godine.