Kvantni „otisci“ u mozgu mogu oblikovati odluke — nova teorija i šta to znači za slobodnu volju

U trenutku dok ovo čitate, u toplim i vlažnim naborima vašeg mozga odvija se bezbroj mikroskopskih događaja: električni impulsi putuju kroz neurone, molekuli se sudaraju i raspoređuju, a sitne čestice prolaze kroz gustu biohemijsku sredinu. Mozak deluje kao snažan filter koji većinu te buke ignoriše i štiti koherentnost mišljenja — ali šta ako neki od tih događaja ipak ostave trag?

Nova hipoteza: kvantni "pingovi"

Onur Pusuluk, fizičar sa Kadir Has University u Turskoj, objavio je 10. aprila 2026. na arXiv-u rad u kome predlaže model po kome i veoma kratkotrajni kvantni događaji (femtosekunde do nanosekunde) mogu ostaviti stabilne, rezidualne obrasce u mreži kojoj pripadaju. Te "kvantne oznake" ili "pingovi" po Pusuluku ne moraju biti veliki ili dugotrajni da bi imali uticaj — dovoljno je da blago preusmere već predisponovan sistem.

Umesto da traži makroskopske, dugovečne kvantne superpozicije u mozgu, Pusuluk predlaže da značaj leži u tome što sitni događaji ostavljaju relacijske tragove među mnogim komponentama sistema. Kao ilustraciju koristi fizičke paradokse koji su ga inspirisali: kvantne korelacije koje mogu pokrenuti toplotni tok "uzbrdo" i Mpemba efekat, gde se ponekad vruća voda zamrzava brže od hladne. U oba slučaja važne informacije nisu u pojedinačnim delovima, već u vezama između njih.

"Ključna ideja nije da mozak sadrži ogromne, dugovečne kvantne superpozicije," kaže Pusuluk. "Već da prolazni mikroskopski procesi mogu ostaviti značajne tragove u nervnim sistemima."

Moguće implikacije za svesnost i odluke

Ako je njegova hipoteza tačna, kvantni pingovi bi mogli povremeno 'prodrmati' veće moždane dinamike i doprineti fenomenima kao što su nagli uvidi, neočekivane odluke, osećaj intuicije ili dojam da je mozak već doneo odluku pre nego što je svest to obradila. To ne znači da kvantna fizika sama po sebi objašnjava slobodnu volju, ali ukazuje na to da ključne razlike između dva naizgled identična mozga mogu biti u skrivenim relacijama i obrascima, a ne u pojedinačnim neuronima.

Skepticizam i otvorena pitanja

Nisu svi u naučnoj zajednici uvereni. Michael Pravica (University of Nevada, Las Vegas) upozorava da je mozak topao (~310 K), bučan i složen sistem u kojem su nežni kvantni fenomeni teško održivi. Pravica smatra da je modeliranje takvog sistema ekstremno zahtevno i zagovara druge pristupe, uključujući spekulativne ideje o hiperdimenzionalnosti svesti.

Pusuluk sam priznaje ograničenja: fizička slučajnost kvantne mehanike i klasična deterministička slika ne daju automatski odgovor na pitanje slobodne volje. Njegova vrednost leži u otvaranju novog okvira za razmišljanje o tome kako mikroskopski događaji mogu postati relevantni na makroskopskom nivou.

Zaključak

Teorija kvantnih "pingova" ne dokazuje da su odluke čoveka determinisane kvantnim događajima, ali pruža stimulativan pravac za dalje empirijsko i teorijsko istraživanje. Da bi hipoteza napredovala, biće potrebni eksperimenti koji povezuju kvantnu fiziku, neurofiziologiju i obradu informacija u stvarnim mrežama mozga. Dok se to ne dogodi, ideja ostaje intrigantna i podsticajna — fragment slagalice u dugoj potrazi za poreklom svesti i osećanja slobode izbora.

Izvori: rad Onura Pusuluka na arXiv (10.04.2026); izjave Michaela Pravice; opšte koncepte iz kvantne termodinamike i studija o neuronskim sistemima.