Novo istraživanje objavljeno u PNAS-u pokazuje da ljudi često ne primećuju odsustvo žena i rasnih manjina u raznim kontekstima. U studijama sa više od 1.500 učesnika, samo oko 17% ljudi je primetilo odsustvo žena kada su svi eksperti bili muškarci, dok je prisustvo jedne žene bilo lako uočljivo. Efekat, koji autori nazivaju „slepilo za odsustvo manjine“, nastaje zato što ne registrujemo ono što odgovara našim očekivanjima — a to može prikriti nejednakost i otežati napore za veću raznolikost.
Nema Žena? Mnogi Ljudi To Ne Primećuju — Novo Istraživanje O „Slepilu“ Prema Odsutnim Manjinama
New research reveals that many people don't notice when women are absent in certain situations.getty
Novo istraživanje objavljeno u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS) pokazuje da mnogi ljudi ne primećuju odsustvo žena i rasnih manjina u raznim profesionalnim i društvenim kontekstima — sve dok im neko eksplicitno ne skrene pažnju na to.
Šta su istraživači uradili?
Autori su sproveli seriju terenskih studija i laboratorijskih eksperimenata sa više od 1.500 učesnika. U jednoj od analiza, učesnici su čitali članak o moždanim udarima koji je citirao šest neurohirurga: u jednoj verziji svi su bili muškarci, a u drugoj pet muškaraca i jedna žena. Kada su sva ista imena bila muška, samo oko 17% učesnika je primetilo odsustvo žena tokom čitanja. Nasuprot tome, prisustvo čak jedne žene bilo je brzo uočljivo.
Rasa i očekivanja
Isti obrazac važi i za rasu: učesnici su češće primećivali crnačka lica kada su se pojavila nego kada su bila odsutna u skupu slika. Suprotno tome, odsustvo belih lica bilo je upadljivije — u jednom eksperimentu učesnici su bili 14 puta skloniji da primete izostanak belih lica nego izostanak crnih. To ukazuje na to da očekivanja o tome ko „pripada“ nekom kontekstu oblikuju ono što primećujemo.
Zašto se to dešava?
Istraživači objašnjavaju da je u osnovi ovog efekta kognitivni mehanizam: mozak bolje registruje ono što odstupa od očekivanog, a zanemaruje ono što se uklapa u šablon. Kao metaforu koriste primer kuhinje — reklo bi se malo verovatnim i beznačajnim primećivanje odsustva fotelje u kuhinji, dok bi odsustvo rerne bilo značajnije.
„Pošto ljudi ne mogu delovati po problemima koje ne percipiraju, slepilo za odsustvo manjine može biti značajna prepreka za razvoj i efikasnost politika koje promovišu raznolikost.“
Dodatna zapažanja i implikacije
Zanimljivo je da čak i pripadnici nedovoljno zastupljenih grupa često nisu uočavali odsustvo članova svoje sopstvene grupe, a politička uverenja učesnika nisu uticala na to. Međutim, kada su učesnici bili eksplicitno podstaknuti pitanjem 'Ko nedostaje?', mnogo njih je tačno navodilo izostale grupe — što sugeriše da jednostavan podsetnik može promeniti percepciju i motivaciju za delovanje.
Autorka studije Rasha Kardosh (New York University) ističe da ova pristrasnost u percepciji može zamaskirati nejednakost i učiniti okolinu raznovrsnijom nego što jeste, otežavajući napore za poboljšanje zastupljenosti. Nalazi su važni za medije, organizatore konferencija, obrazovne institucije i kompanije koje žele da unaprede rodnu i rasnu raznolikost.
Zaključak: Svestan napor — poput postavljanja pitanja 'Ko nedostaje?' pri planiranju sastava panela, izbora sagovornika za tekst ili selekciji govornika — može pomoći da se uoče i isprave skrivene praznine u zastupljenosti.
Izvor: PNAS; prvobitno objavljeno na Forbes.com.
Pomozite nam da budemo bolji.
