Globalni podaci pokazuju da su direktni sukobi između država u 2025. dostigli najviši nivo od Drugog svetskog rata: zabeleženo je 65 aktivnih sukoba, uključujući 8 međudržavnih. Broj smrtnih slučajeva porastao je sa 187.000 na 244.600, pretežno zbog nasilja u Sudanu. Globalni mir se pogoršao dvanaestu godinu zaredom, a ekonomski troškovi nasilja premašili su 20 biliona dolara (oko 10,5% globalnog BDP-a).
Alarmantno: Direktni sukobi na najvišem nivou od Drugog svetskog rata — 65 aktivnih sukoba u 2025.
Broj direktnih sukoba između država dostigao je najviši nivo od Drugog svetskog rata, prema podacima Uppsala Conflict Data Program (UCDP). U 2025. godini zabeleženo je 65 aktivnih sukoba, a broj međudržavnih sukoba se udvostručio na 8 — najviše od početka prikupljanja podataka 1946. godine.
Ključni podaci
UCDP je dokumentovao snažan porast broja smrtnih slučajeva povezanih sa sukobima — sa 187.000 u 2024. na 244.600 u 2025. godini. Taj skok je pretežno posledica nasilja u Sudanu, koje je značajno uticalo na globalne brojke.
Harvardski psiholog Steven Pinker je 2013. izneo tezu da čovečanstvo postaje manje nasilno i da su ratovi ređi, ali mnogi antropolozi i istraživači osporavaju te zaključke u svetlu svežih podataka i novijih sukoba.
Prema najnovijem Global Peace Indexu, globalni nivo mira pogoršao se dvanaestu godinu zaredom. Ekonomski troškovi nasilja premašili su 20 biliona dolara u 2025. godini — što je približno 10,5% globalnog BDP-a.
Zašto je ovo važno
Rast međudržavnih sukoba i veliki broj žrtava utiču na bezbednosnu politiku, međunarodnu diplomatiju, humanitarnu pomoć i globalnu ekonomiju. Ove informacije su relevantne i za čitaoce u Srbiji i regionu, jer poremećaji stabilnosti u svetu direktno utiču na trgovinu, migracije i međunarodne odnose.
Izvori: Uppsala Conflict Data Program; Global Peace Index; izveštaji o situaciji u Sudanu.
Pomozite nam da budemo bolji.
