Tim iz Eurac Research identifikovao je četiri vrste hladno‑adaptiranih kvasaca u mikrobiomu Ötzija, mumije stare oko 5.300 godina. Uzorci iz kože, otopljene vode i želuca pokazali su prisustvo i degradirane i modernije DNK, što ukazuje na kontinuitet ali i mogućnost naknadne kontaminacije. Tri izolovane vrste koriste fenol kao izvor hrane. Istraživači su eksperimentalno testirali sourdough starter i razmatraju druge primene kao što je pivarstvo, uz oprez zbog etičkih i bezbednosnih pitanja.
Otkriveno 4 vrste hladno‑adaptiranih kvasaca na Ötziju — mumija „živa“ i posle 5.300 godina
Scientists Found Life on a 5,300-Year-Old Mummypicture alliance - Getty Images
Novi rad tima iz Eurac Research otkriva da mikrobiom Ötzija, mumije stare oko 5.300 godina, sadrži najmanje četiri vrste kvasaca prilagođenih niskim temperaturama. Uzorci su uzeti iz kože, otopljene vode u telu mumije i sadržaja želuca, a istraživači su uspeli da izoluju i uzgoje četiri žive kulture.
Šta su naučnici pronašli
Analiza je otkrila kombinaciju degradirane (drevnije) i modernije DNK, što sugeriše kontinuitet mikrobiološke populacije, ali i mogućnost kasnije kontaminacije prilikom pronalaska i konzervacije. Tri od četiri izolovane vrste pokazale su sposobnost da koriste fenol — supstancu koja se koristi za suzbijanje gljivičnih rasta na ostacima — kao izvor hrane. To ukazuje na prilagođavanje ovih mikroorganizama na hemijske i temperaturne uslove koje je mumija doživela kroz vekove.
Kontext i konzervacija
Ötzi, otkriven 1991. na granici Austrije i Italije, čuva se u Južno-tirolskom muzeju arheologije u Bolzanu u komori koja održava temperaturu oko −6 °C kako bi imitovala izvorne glečerske uslove. Ranija studija iz 2019. godine, takođe iz Eurac Research, opisala je Ötzijev mikrobiom i ukazala na sličnosti sa mikrobiotama ranih ljudskih populacija.
Praktični eksperimenti
Istraživači su eksperimentalno testirali praktične primene izolovanih kvasaca. Jedan od eksperimenata bio je pravljenje sourdough startera koji ne zahteva dodatno zagrevanje za fermentaciju — starter je narastao za oko 24 sata, ali finalni hleb je pokazao da su potrebne dalje optimizacije recepture i procesa. Autori takođe navode mogućnost primene u pivarstvu i drugim fermentacijama niskih temperatura.
„Vidimo kontinuitet ovde,“ rekao je Frank Maixner, glavni autor studije. „Ovi kvasci prate Ötzija na njegovom dugom putu kroz milenijume.“
„Želimo preciznije da karakterišemo funkcije ovih kvasaca i sistematski istražimo njihove osobine,“ rekao je Mohamed Sarhad, prvi autor studije. „Istovremeno razmišljamo i o praktičnim primenama i želimo eksperimentalno da testiramo različite mogućnosti.“
Oprez i etika
Iako su nalazi uzbudljivi, autori upozoravaju na mogućnost moderne kontaminacije i na važnost etičkog pristupa radu sa ljudskim ostacima. Dalja genetička i funkcionalna ispitivanja neophodna su da bi se pouzdano razdvojile drevne populacije od kasnije unetih mikroorganizama, kao i da bi se ispitala bezbednost i efikasnost eventualnih praktičnih primena.
Zaključak: Ötzi ne predstavlja samo arheološki artefakt, već i mikrobni „vremenski zapis“ koji može da otkrije kako su mikroorganizmi preživeli i adaptirali se u ekstremnim i promenljivim uslovima kroz više milenijuma.
Pomozite nam da budemo bolji.
