Suština: Ibn Khaldun je još pre više od 600 godina opisao kako uspeh razgrađuje društvenu koheziju — obrazac koji danas vidimo u poslovnom svetu (OpenAI) i među državama Zaliva. Katar, Saudijska Arabija i UAE sve više konkurišu oko AI, finansija, logistike i uticaja, a rivalstva se protežu i na Afriku i Jemen. Rešenje je gradnja zajedničkih projekata i šire misije koja obnavlja osećaj zajedništva i stvara zajedničku vrednost.
Kako uspeh pretvara saveznike u konkurente: Lekcija od Ibn Khalduna za zemlje Zaliva
Ibn Khaldun je pre više od 600 godina zabeležio univerzalni obrazac: grupna kohezija i zajednički cilj vode usponu, ali bogatstvo, moć i sigurnost vremenom razgrađuju solidarnost i rađaju unutrašnja rivalstva. Taj princip nije ograničen na istorijske države i plemena — jasno se vidi i u savremenom poslovanju i geopolitici.
Od OpenAI do regionalne politike
Primer iz tehnološkog sveta je OpenAI. Kada je organizacija osnovana 2015. godine, njeni osnivači i istraživači delili su viziju da napredna veštačka inteligencija treba da koristi čovečanstvu šire, a ne da bude u rukama malog broja kompanija. Kako su GPT modeli brzo promenili industriju, privukli ogromne investicije i povećali uticaj organizacije, pojave su se frakcije i suprotstavljena interesovanja — što je kulminiralo krizom rukovodstva 2023. godine. OpenAI nije propao; postao je dovoljno uspešan da u njemu procveta konkurencija unutrašnjih vizija.
Zaliv: Od saradnje do strateške konkurencije
Decenijama su države Zaliva delile zajedničke izazove: mali demografski kapaciteti, spoljne pretnje, zavisnost od prihoda od nafte i potreba za ekonomskom stabilnošću. Zbog toga su saradnja i zajednički interesi često bili važniji od međusobnog rivaliteta. Primeri uključuju gasovod Dolphin, zajedničku elektroenergetsku mrežu i koordinisane mere tokom pandemije COVID-19.
Međutim, Katar, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati danas imaju globalne ambicije. Takmiče se oko infrastrukturnih ulaganja u AI, aviosaobraćaja, finansijskih centara, logističkih čvorišta, sportskih investicija i turizma. Rivalstva su se preselila i u Afriku (Rog Afrike), Libiju i Jemen, kao i u medijima, investicionim strategijama i diplomatskim inicijativama. Razlike su očigledne i u pristupu Iranu, odnosu prema Izraelu i izboru regionalnih saveznika.
Upozorenje Ibn Khalduna: Ako konkurencija preuzme primat nad zajedničkim ciljem, sama kohezija koja je omogućila uspeh može se raspasti.
Kuda dalje? Zajednička misija umesto trke za dominacijom
Rešenje nije ugasiti ambicije, već obnavljati i širiti osećaj zajedničkog cilja. Umesto da se države Zaliva svode na to ko će biti dominantno čvorište, one mogu zajedno graditi projekte koji stvaraju zajedničku vrednost i smanjuju opasnost od destruktivne konkurencije. Konkretne ideje uključuju:
- Regionalnu infrastrukturu za veštačku inteligenciju i standarde bezbednosti podataka
- Međudržavne energetske i vodne mreže
- Logističke koridore i povezane luke koje služe celoj regiji
- Regionalne istraživačke centre i obrazovne programe
Takvi poduhvati mogu obnoviti "asabiju" — osećaj zajedništva koji je po Ibn Khaldunu izvor i garancija trajnog prosperiteta.
Čak i pre porasta regionalnih tenzija, Zaliv se našao u centru rivalstva velikih sila — Kine, Rusije i SAD — što dodatno komplikuje izbore lidera u regionu i otvara i rizike i prilike, kako ističe Jonathan Fulton iz Atlantskog saveta (Atlantic Council).
Istorija pokazuje: kohezija stvara prosperitet. Izazov za zemlje, kompanije i organizacije je da obezbede da prosperitet ne razori sopstvenu koheziju — i da umesto ideje o jedinom pobedniku grade zajedničke mehanizme koji će višestruko koristiti svim stranama.
Pomozite nam da budemo bolji.
