Više od 160 miliona ljudi širom sveta radi na zadacima potrebnim za treniranje i održavanje AI sistema, često u slabo plaćenim poslovima u zemljama Globalnog juga. Sociolog Antonio Casilli upozorava da su ti radnici često namerno skriveni, i da bez njih modeli ne bi funkcionisali. Pitanja o plati, radnim pravima, transparentnosti i uticaju na infrastrukturu postaju ključni deo debate o budućnosti AI.
Više od 160 miliona ljudi drži AI u pogonu — ko su nevidljivi radnici iza sistema?
Photo Credit: iStock
Mnoge popularne usluge zasnovane na veštačkoj inteligenciji — od chatbotova i generatora slika do sistema preporuka — funkcionišu zahvaljujući ljudskom radu koji ostaje skriven: ljudi koji označavaju podatke, moderiraju sadržaj i ispravljaju greške modela. Iako se AI često predstavlja kao autonomna tehnologija, njen rad u praksi zavisi od stotine miliona ljudi.
Ko su ti radnici i gde žive?
Sociolog Antonio Casilli, autor knjige Waiting for Robots: The Hired Hands of Automation, navodi da više od 160 miliona ljudi širom sveta radi na zadacima vezanim za podatke koji napajaju komercijalne AI sisteme. Znatna većina radi u zemljama Globalnog juga i često je loše plaćena, angažovana kroz fragmentisane gig-aranžmane koji mogu biti nestabilni i štetni po zdravlje.
"Tajni sastojak" AI
Prema Casilliju, ove radnike "namerno skrivaju kompanije koje razvijaju AI jer su oni tajni sastojak same veštačke inteligencije."
Na toj masovnoj skali AI više liči na reorganizaciju ljudskog rada nego na njegovu potpunu zamenu — teški, repetitivni i slabo plaćeni poslovi često su izvan fokusa javnosti.
Širi kontekst i posledice
Debata o uticaju AI na tržište rada dobila je zamah i posle eseja Billa Gatesa koji je upozorio da AI može postati "najveći izjednačivač ili najgori izvor nepravde". Dok se javna rasprava često fokusira na potencijalni gubitak poslova, realnost već danas obuhvata promene u uslovima rada za milione ljudi — posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
Istovremeno, rast industrije AI dodatno opterećuje infrastrukturu: potrebe za energetskom potrošnjom podižu pritiske na mreže, a lokalne zajednice i komunalne službe sklapaju nove, često nepovoljne ugovore sa data centrima.
Organizacija i zahtevi
Neki radnici na označavanju podataka i moderaciji počinju da se organizuju i traže priznanje za svoj doprinos. Među najčešćim zahtevima su:
- pravednije i transparentnije nadnice,
- stabilni radni uslovi i pravna zaštita zaposlenih,
- veća transparentnost kompanija o tome ko i kako radi na podacima.
Veća vidljivost ovih poslova može povećati pritisak za bolje standarde i odgovornost kompanija koje ostvaruju velike profite od AI proizvoda.
Zaključak
Rad koji stoji iza AI nije samo tehničko pitanje: to je i društveno, ekonomsko i političko pitanje. Dok tehnologija napreduje, važno je da javnost, kreatori politika i korisnici razumeju ljudske troškove koji omogućavaju rad AI sistema — i da traže mere za pravedniju raspodelu koristi i rizika.
Pomozite nam da budemo bolji.
