Zašto SAD čuvaju naftu u ogromnim podzemnim solnim pećinama — i šta znači povlačenje 66 miliona barela

Administracija Donalda Trumpa povukla je oko 66 miliona barela iz Strateške naftne rezerve (SPR) u pokušaju da ublaži posledice zastoja u isporuci nafte izazvanih sukobom u Iranu i pritiskom na Hormuški moreuz. SPR se fizički nalazi u približno 60 ogromnih pećina izdubljenih u solnim slojevima duž obale Zaliva, pretežno u Teksasu i Luizijani, sa ukupnim kapacitetom oko 714 miliona barela.

Kako su nastale solne pećine?

Formiranje solnih naslaga počelo je pre oko 160 miliona godina, krajem jure, kada se između današnje obale Zaliva i Jukatana otvorio rift. U izolovanom basenu višestruki ciklusi isparavanja koncentrisali su halit (kuhinjsku so), stvarajući debele slojeve soli koji su vremenom pokriveni sedimentima i danas leže na velikoj dubini.

Na toj dubini so se ne ponaša kao kuhinjska začinska so: pod pritiskom i temperaturom ona teče i deformiše se, što joj daje sposobnost da zatvara pukotine i deluje kao izvanredan prirodni zaptivač.

Kako se prave i koriste pećine za skladištenje?

Da bi se dobio prostor za naftu, buši se kroz slojeve soli, zatim se u pećinu ubrizgava velika količina sveže vode koja rastvara so, a dobijeni rastvor soli (slanica) se ispumpava. Rezultat su šuplje komore — pećine — velikog volumena koje mogu da prime stotine miliona barela ukupno.

Prednosti: Po podacima Ministarstva energetike SAD, skladištenje u solnim pećinama je znatno jeftinije od nadzemnih tankova i rudnika u tvrdim stenama. Najveće pećine imaju toliko prostora da su često poređene sa velikim neboderima radi ilustracije volumena.

Povlačenje nafte: Pri povlačenju se u dno pećina ubrizgava sveža voda — jer je nafta lakša od vode, isplivava na površinu i preusmerava se na rafinerije putem naftovoda. To je efikasan proces posebno u okolini Teksasa i Luizijane, gde je koncentrisan veliki deo američkih raffinerskih kapaciteta.

Bezbednost i rizici

Solne pećine su među najsigurnijim načinima za čuvanje tečnosti velikog obima jer se so ponaša kao prirodni, samopopravljajući zaptivač. Ipak, nijedna struktura nije potpuno bez rizika — ako nastane slaba tačka i pritisci postanu preveliki, može doći do problema.

„To je fantastičan zaptivač. Ako želite da nešto skladištite i ne curi u okolno tlo, so je odlična lokacija,“ kaže Mark Rowan, geološki konsultant.

Stoga se pritisci i integritet pećina pažljivo prate svakodnevno. Postoji istorijski presedan problema — na primer, nemačka praksa skladištenja radioaktivnog otpada u solnim formacijama suočila se s prodorom podzemnih voda koji je ugrozio stabilnost lokacije.

Političke i ekonomske posledice

Proizlazak iz SPR ima snažne političke i tržišne implikacije: ciljani izlivi iz rezerve mogu ublažiti skok cena i podržati globalne tokove nafte. Prema izvorima iz industrije, kupci iz SPR su obavezni da u budućnosti nadoknade kupljene količine, a američka administracija koordinisala je povlačenja sa 31 članicom Međunarodne agencije za energiju (IEA) kako bi umirila tržište.

Shangyou Nie, bivši strateški savetnik u Shellu, ističe: „Treba kupovati kad su cene niske i puniti rezervu, a prodavati ili puštati u opticaj kad su cene visoke.“

Zaključak: Solne pećine predstavljaju efikasno i relativno jeftino rešenje za skladištenje strateške nafte, sa jasnim prednostima u pogledu zaptivanja i zaštite sadržaja. Ipak, pražnjenje rezerve do značajnijih nivoa otvara pitanja o tome kada i kako će ona biti dopunjena, kao i o potencijalnim tržišnim posledicama ukoliko se povlačenja nastave.