Studija iz Južne Koreje pokazuje da probiotski soj bakterije iz kimčija može vezivati mikroplastiku u crevima i pomoći njenom izbacivanju; u laboratorijskim uslovima postignuta je 87% adsorpcija. Istraživanje otkriva potencijal fermentisanih namirnica kao izvora mikroorganizama koji bi mogli smanjiti zadržavanje mikroplastike u organizmu. Međutim, potrebna su dodatna ispitivanja na životinjama i klinička istraživanja pre nego što se pristup primeni u praksi.
Soj iz kimčija mogao bi pomoći u izbacivanju mikroplastike iz organizma, pokazuju južnokorejska ispitivanja
Stock image: Traditional Korean food kimchi.
Mikroplastika predstavlja rastuću javnozdravstvenu i ekološku pretnju, a naučnici iz Južne Koreje pronašli su potencijalno obećavajuće rešenje u neočekivanom izvoru – probiotskom soju bakterije izolovanom iz kimčija, tradicionalnog fermentisanog korejskog jela.
Prema objavljenim podacima, ovaj soj bakterije se u crevima može vezivati za čestice mikroplastike, olakšavajući njihov prolaz kroz digestivni trakt i izlučivanje putem fekalija. U laboratorijskim uslovima soj iz kimčija je ostvario 87% adsorpcije mikroplastike.
Kako funkcioniše? Istraživanje ukazuje da bakterija prileže za površinu mikroplastike u uslovima simuliranim za crevnu sredinu, što umanjuje verovatnoću da se čestice zadrže u organizmu i povećava šansu da budu izbačene prirodnim putem.
Ograničenja i potreba za daljim istraživanjima
Važno je napomenuti da su dosadašnji rezultati ostvareni u laboratorijskim uslovima. Autori studije upozoravaju da su potrebne dodatne studije na životinjskim modelima i klinička ispitivanja kako bi se potvrdila efikasnost i bezbednost primene u ljudi. Pre nego što se ovaj pristup smatra terapijskim ili preventivnim rešenjem, nužno je razjasniti doziranje, mogući uticaj na crevnu mikrofloru i dugoročne posledice.
Zašto je ovo važno? Mikroplastika se nalazi u ekosistemima, u vodi, hrani i detektovana je u ljudskoj krvi, plućima i drugim tkivima. Zbog svoje sitne veličine, čestice mogu proći kroz barijere i teoretski se taložiti u organima, što izaziva zabrinutost stručnjaka za moguće zdravstvene efekte.
Kimči je već poznat kao izvor korisnih mikroorganizama zahvaljujući procesu fermentacije koji podstiče rast probiotskih bakterija. Otkriće da neki od tih sojeva mogu specifično da se vežu za mikroplastiku otvara mogućnost razvoja novih bioloških strategija za smanjenje izloženosti mikroplastici.
„Zagađenje plastikom se sve više prepoznaje ne samo kao ekološki problem već i kao pitanje javnog zdravlja“, rekao je dr Se Hee Lee, vodeći istraživač. „Naši nalazi ukazuju da mikroorganizmi iz tradicionalnih fermentisanih namirnica mogu predstavljati novu biološku strategiju za rešavanje ove rastuće pretnje.“
Redakcija je kontaktirala istraživače radi dodatnih komentara. Dok su rezultati ohrabrujući, stručnjaci pozivaju na oprez i naglašavaju potrebu za rigoroznim testiranjem pre bilo kakve primene kod ljudi.
Šta to znači za čitaoce? Konzumiranje fermentisanih namirnica kao što je kimči može doprineti unosu korisnih bakterija, ali nije pravilo da konzumacija kimčija sama po sebi trenutno predstavlja potvrđenu metodu za eliminaciju mikroplastike iz tela. Ipak, istraživanje otvara novu naučnu perspektivu i podstiče dalja ispitivanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
