Studentska Ekipa Otkrila Devoveku Masovnu Vikinšku Grobnicu — U Njoj I 'Džin' Visok 196 cm

Tim studenata arheologije sa Univerziteta u Cambridgeu tokom trening-iskopa 2025. otkrio je masovnu grobnicu iz 9. veka na lokalitetu Wandlebury, oko tri milje od grada. Nalaz je ne samo važan zbog broja žrtava, već i zbog jednog izuzetnog skeleta — mladog muškarca neuobičajeno velike visine.

Grobnica i način ukopa

Arheolozi su u grobnoj jami pronašli najmanje deset različitih lobanja i kombinaciju celih i disartikulisanih skeletnih ostataka: četiri kompletna skeleta, gomilu nogu, odvojene lobanje, rebra i karlice. Neki ostaci bili su poređani tako da sugerišu da su tela bila vezana pre ubacivanja u jamu. Način na koji su delovi tela bačeni unutra — haotično i bez pokopnog obreda — ukazuje na to da je grobnica verovatno posledica bitke ili masovnog pogubljenja.

„Džin“ iz Wandleburyja

Najizrazitiji nalaz je mlad muškarac star između 17 i 24 godine, visok oko 6 stopa i 5 inča (oko 196 cm). U poređenju sa prosečnom muškom visinom od oko 5 stopa i 6 inča (oko 168 cm) u to vreme, takva visina bila je izuzetno retka i mogla je biti razlog da je savremenicima delovao kao "džin".

U njegovoj lobanji uočena je rupa prečnika oko 1 inča, što upućuje na trepanaciju — hirurški zahvat koji se u prošlosti izvodio zbog glavobolja, napada ili trauma. Trish Biers, kustosinja Duckworth Collections, objašnjava da su promenjeni oblici dugih kostiju mogli ukazivati na prekomeran rast povezan sa poremećajem hipofize, što bi objasnilo i intenzivne glavobolje koje je možda pokušano ublažiti trepanacijom.

Povrede i kontekst sukoba

Neki od muškaraca pokazivali su tragove borbenih povreda: jedan je imao sečne tragove na vilici koji upućuju na obešglavljivanje. Ipak, osim jasnih znakova obezglavljivanja, nema mnogo dokaza da su delovi tela masovno sećeni; moguće je i da su se neki delovi raspadali pre nego što su sabrani i bačeni u jamu.

Lokacija je istorijski bila pogranično područje između saksonskog kraljevstva Mercia i Istočne Anglije, koje je krajem 9. veka doživelo prodore Velike vikinške vojske. Zbog toga istraživači smatraju da bi grobnica mogla imati veze sa oružanim sukobima ili masovnim kaznama iz tog perioda.

Dalja istraživanja

Radiougljenično datiranje već povezuje kosti sa 9. vekom, ali u jami nije pronađeno dovoljno artefakata za preciznije vremensko određivanje. Historic England planira novu geofizičku anketu lokacije, a tim iz Cambridgea sprovešće detaljne analize kostiju, uključujući drevni DNK, izotopske analize i pokušaje "refittinga" fragmenata kostiju kako bi se preciznije odredio broj i identitet osoba, njihovo zdravstveno stanje i moguće srodstvo.

„Pre nego što smo otkrili prve ostatke, najbolje što smo našli bila je plastična čepica od Smarties-a iz 1960-ih,“ rekla je studentkinja Olivia Courtney. „Bio je to konstast između mirnog pejzaža Wandleburyja i užasa koji smo otkrili u zemlji.“

Otkriće je iznenadilo studente i istraživače, a dalja analiza mogla bi doneti nove podatke o životu, zdravlju i okolnostima smrti ljudi koji su živeli na granici između Saksonaca i Vikinga.