Hapšenje kriminalne grupe koja je prodavala falsifikovane diplome, uključujući i dokumenta povezana sa Medicinskim fakultetom u Beogradu, izazvalo je zabrinutost zbog mogućeg rizika po pacijente. Privedeni su direktor privatne škole „Nikola Tesla“ iz Novog Pazara i saradnici, a lažne diplome su navodno prodavane za 500–3.500 evra. Sindikati i stručnjaci pozivaju na strožu kontrolu zapošljavanja i uvođenje objedinjenog elektronskog registra za verifikaciju diploma.
Otkrivena Prevara Sa Diplomama: Lažne Diplome, Uhapšeni I Rizik Za Pacijente
Getty © stock photo/Thomas Northcut
Vest o hapšenju kriminalne grupe koja je falsifikovala i prodavala diplome više visokoškolskih ustanova — među njima i dokumenta povezana sa Medicinskim fakultetom u Beogradu — izazvala je zabrinutost javnosti i postavila pitanje: mogu li nosioci kupljenih diploma raditi u zdravstvu i ugrožavati živote pacijenata?
Šta se zna o slučaju
Policija i Tužilaštvo za organizovani kriminal označili su za organizatora osnivača i direktora privatne srednje škole „Nikola Tesla“ iz Novog Pazara, dok su kao saučesnici privedeni I.P., V.Đ. i M.N. Prema navodima istrage, lažne diplome i uverenja fakulteta prodavane su po cenama od 500 do 3.500 evra.
Ovo nije prvi put da se pominje ta srednja škola u vezi sa falsifikatima: pre tri godine uhapšeno je šest osoba koje su omogućile sticanje diploma medicinske sestre bez propisanih uslova, a pre pet godina privedeno je 32 lica u vezi sa kupovinom diploma u okviru privatne srednje škole „Dositej“ — među kupljenim dokumentima bile su i diplome medicinskih sestara.
Rizik po pacijente i postojeći mehanizmi kontrole
Zoran Savić iz Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti ističe da je posebno opasno pojavljivanje lažne diplome Medicinskog fakulteta jer greške u medicini mogu koštati ljudske živote: „Nije to posao gde mogu da napišem papir, pa ako pogrešim, ispraviću. Ovde su u pitanju životi ljudi i svaka greška može biti fatalna.“
Postoje formalni koraci koji bi trebalo da spreče ulazak nestručnih lica u zdravstveni sistem: svaki diplomac Medicinskog fakulteta obavezan je da odradi šestomesečni staž, potom polaže stručni ispit u Ministarstvu zdravlja, i tek po upisu u imenik Lekarske komore Srbije stiče pravo na rad. Kako napominju sagovornici, to su momenti kada nadležni organi imaju mogućnost provere, ali ostaje pitanje da li se ta kontrola u praksi dosledno sprovodi.
Prof. Lazar Davidović, bivši dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže da za vreme svojih mandata nije imao zahteva za proveru diploma: „Ne da ja znam, a morao bih znati kao dekan.“
Iz Javnog tužilaštva za organizovani kriminal saopštili su da će, ukoliko se utvrdi da su falsifikovana dokumenta korišćena kao prava, zahtevati od nadležnih organa njihovo poništavanje.
Predlozi za rešenje
Živorad Mrkić, predsednik Novog sindikata zdravstva Srbije, ističe da poslodavci retko proveravaju autentičnost diploma prilikom zapošljavanja i da je potrebno uvesti objedinjeni elektronski registar obrazovnih i stručnih kvalifikacija. Kao primer dobre prakse navodi Kreditni biro Udruženja banaka Srbije, gde su podaci umreženi i dostupni uz saglasnost korisnika.
Stručnjaci i sindikati pozivaju na hitne mere: strožiju kontrolu zapošljavanja u zdravstvu, transparentniju verifikaciju diploma i uvođenje elektronskih rešenja koja bi omogućila brzu proveru autentičnosti dokumenata. Dok traje istraga, ključna pitanja su koliko je takvih diploma u opticaju i da li su njihovi nosioci radili u zdravstvenim ustanovama.
Zaključak: Slučaj otkriva sistemske slabosti u proveri stručnih kvalifikacija i podcrtava hitnu potrebu za boljom verifikacijom diploma kako bi se zaštitili pacijenti i poverenje u zdravstveni sistem.
Pomozite nam da budemo bolji.
