Tim naučnika je po prvi put zabeležio i naučno potvrdio video zapise goblin ajkule (Mitsukurina owstoni) u prirodnom staništu. Snimci iz 2019. (seamount blizu Jarvis Ostrva) i 2024. (padina Tonga rova) proširuju poznati areal i pokazuju važnost seamountova i rovova za biodiverzitet. Otkriće naglašava potrebu za zaštitnim merama dok ribolov i rudarenje produbljuju uticaj na duboke morske ekosisteme.
Po Prvi Put U Divljini: Retka Goblin Ajkula Snimljena I Potvrđena
Ocean Exploration Trust, Nautilus Live. - PHOTO: In this 2019, photo, a Goblin shark is shown near Jarvis Island.
Naučnici su po prvi put snimili i naučno potvrdili prisustvo goblin ajkule (Mitsukurina owstoni) u njenom prirodnom staništu, navodi studija objavljena u Journal of Fish Biology. Ova retka dubokomorska vrsta smatra se „živim fosilom“ — poslednjim preživelim predstavnikom porodice Mitsukurinidae čiji su fosili stari oko 125 miliona godina.
Gde su snimci zabeleženi
Prvo posmatranje potiče iz 2019. godine, kada je ROV (remotely operated vehicle) sa broda EV Nautilus snimio ajkulu na nenazvanom seamountu blizu Jarvis Ostrva, američke teritorije u Centralnom Pacifiku. Ajkula je zabeležena na dubini od približno 1,2 km (oko 3/4 milje).
Drugo posmatranje dogodilo se 2024. godine — mamcem privučene kamere u saradnji sa Univerzitetom Zapadne Australije zabeležile su goblin ajkulu duž padine Tonga rova, oko 2.010 km (1.250 milja) jugozapadno od Jarvis Ostrva. To je prvi jasno potvrđen video koji dokumentuje prisustvo vrste na padinama rovova.
Zašto je otkriće važno
Ovi snimci ne samo da potvrđuju retku pojavu vrste u prirodi, već i značajno proširuju poznati raspon goblin ajkula — sada su zabeležene u Tihom, Atlantskom i Indijskom okeanu, prema podacima IUCN. Nalazi takođe ukazuju na važnost seamountova i rova kao staništa bogata biodiverzitetom.
Minderoo-University of Western Australia Deep-Sea Research Center and Inkfish. - PHOTO: In this 2024, photo, a Goblin shark is shown near Tonga Trench.
Biološke karakteristike
Goblin ajkula je prepoznatljiva po izduženom rostrumu ("nosu") i čeljustima koje mogu naglo izleteti napred da uhvate plen. Rostrum je prekriven ampulama Lorencinijevih organa (Ampullae of Lorenzini) — senzorskim strukturama ispunjenim gelom koje detektuju slabe električne impulse i pomažu ajkuli da locira lignje, ribe i rakove u potpunom mraku.
Odrasle jedinke mogu dostići oko 10–12 stopa (približno 3–3,7 m) i imaju blago ružičastu ili gotovo belu boju, što ih čini "etirično" drugačijim u odnosu na većinu ajkula.
"U tom trenutku niko na brodu nije zaista znao koliku važnost ima ono što smo upravo videli," rekao je Steve Auscavitch iz Smithsonian Instituta o prvom susretu sa snimkom iz 2019.
Metode i značaj za očuvanje
Snimci su nastali upotrebom ROV-a i mamcem privučenih kamera, što pokazuje da kombinacija savremene tehnologije i ciljane ekspedicije omogućava otkrića čak i za izuzetno retke vrste. Autori studije ističu da bez takvih podataka ne mogu da se definišu efikasne mere zaštite, naročito dok ribolov i komercijalno rudarenje morskog dna idu u sve veće dubine.
"Ako ne znamo da su te životinje prisutne, ne možemo ništa ni da preduzmemo u vezi s tim," rekao je Aaron Judah, glavni autor studije.
Iako su ova nova posmatranja uzbudljiva i korisna, stručnjaci upozoravaju da je i dalje malo poznato o ponašanju, životnom ciklusu i stanju populacije goblin ajkula. Dalja istraživanja i češće akcije dubinske eksploracije neophodni su za bolje razumevanje i zaštitu ove misteriozne vrste.
Pomozite nam da budemo bolji.
