Vast gradi rotirajuću stanicu: veštačka gravitacija za dug boravak u svemiru

Američka kompanija Vast razvija veliki orbitalni habitat koji bi stvorio veštačku gravitaciju rotacijom, omogućavajući ljudima dugoročni boravak u svemiru uz manje štetnih posledica mikrogravitacije. Projekat ima faze: mali modul Haven‑1, veća stanica Haven‑2, a zatim plan za punu stanicu sa održivom veštačkom gravitacijom.

Kako funkcioniše veštačka gravitacija?

Rotirajuća stanica u rotirajućem okviru stvara centrifugalni efekat koji prividno „gura" posadu prema spoljašnjem obodu, što se može doživeti kao gravitacija ako se brzina i poluprečnik pravilno izaberu. To nije magija — radi se o dobro poznatom fizičkom principu koji su prvi razmatrali pioniri svemirskih koncepata.

Living without gravity is hugely detrimental to astronauts, causing bone and muscle loss, heart deconditioning, immune system changes, and vision and cognition problems

Tom Shelley, potpredsednik za regrutaciju privatnih članova posade u kompaniji Vast: „Stanice sa veštačkom gravitacijom omogućavaju da istražujemo dalje i dublje u svemir. Jedan od problema je gubitak kostiju i mišića u mikrogravitaciji, ali ako živite u gravitacionom okruženju sličnom Zemljinom, možete provesti mnogo više vremena u svemiru.“

Zašto je to važno za zdravlje

Život u nultoj ili mikrogravitaciji izaziva niz zdravstvenih problema: gubitak koštane i mišićne mase, kardiovaskularna dezintegracija, promene u imunološkom sistemu, kao i smetnje vida i kognitivnih funkcija. Veštačka gravitacija se smatra jednim od najefikasnijih načina da se ti rizici ublaže tokom dugih misija, npr. ka Marsu.

Planovi i vremenski okvir

Vast planira da lansira modul za stanovanje Haven‑1 naredne godine, a da razvije punu stanicu Haven‑2 koja bi trebalo da bude operativna do 2030. Nakon toga kompanija planira da započne izgradnju veće stanice sa veštačkom gravitacijom — proces koji, kako navode, može potrajati deceniju ili više. Predviđeno je da buduća stanica rotira „kraj preko kraja“ pri oko 3,5 obr./min i da prima posadu od otprilike 40 ljudi.

At present, astronauts on orbiting space stations experience microgravity and float because the spacecraft is in constant free-fall around Earth

Vast naglašava da je neophodno prvo savladati izgradnju i upravljanje stanicama (Haven‑1 i Haven‑2) pre nego što se pređe na rotirajuću stanicu sa veštačkom gravitacijom.

Širi kontekst i istorija

Ideja rotirajuće stanice postoji decenijama: predložili su je Konstantin Ciolkovski i kasnije Wernher von Braun. NASA i Stanford su 1975. predstavili koncept Stanford Torus, prstenastu stanicu prečnika veće od milje koja je bila zamišljena za 10.000 stanovnika. NASA je 2011. radila na projektu Nautilus‑X, ali je zbog budžeta projekat obustavljen.

Tom Shelley; ‘The idea is to take these space stations much further out in the Solar System’

Takođe, prošle godine ruska kompanija Energia podnela je plan za bazu koja bi se okretala pet puta u minutu i stvarala efekt jednak približno 50% Zemljine gravitacije.

Ko će putovati i zašto

Osnivač Vasta, Jed McCaleb, izjavio je da želi da omogući milionima ljudi da žive u Sunčevom sistemu kako bi civilizacija rasla uz očuvanje Zemlje. Shelley napominje da će prvi putnici verovatno biti kombinacija naučnih istraživača i privatnih pojedinaca s velikim imetkom koji žele da podrže naučna istraživanja — od studija ćelijskih linija do rasta proteinskih kristala — i spremni su da učestvuju u prikupljanju biometrijskih podataka.

Za kraj: razvoj veštačke gravitacije u orbiti je veliki inženjerski i medicinski izazov, ali ako uspe, može značajno proširiti opseg ljudskih misija u Sunčevom sistemu, uključujući dugotrajnija putovanja ka Marsu i dalje.