Ebola u DR Kongu: Može Li Epidemija Izmaći Kontroli?

Predlog američke administracije da zaražene osobe, uključujući i Amerikance, budu prebačene u specijalni centar za ebolu u Keniji izazvao je burne reakcije i optužbe za "neo-kolonijalizam", piše The Daily Nation iz Nairobija. Ideja da niko sa potvrđenom bolešću ne bi mogao ući u SAD, već bi bio lečen stotinama milja dalje, dovela je do protesta i pravnih sporova u Keniji.

U gradu Nanyuki, najbližem vazduhoplovnoj bazi Laikipia gde je predviđen 50‑posteljni karantinski centar, stotine ljudi su protestovale, blokirale puteve i palile gume iz straha od širenja bolesti. Policija je koristila suzavac da rasturi demonstrante, a prema nekim izveštajima dvoje ljudi je poginulo. Uprkos privremenoj sudskoj zabrani, predsednik Kenije William Ruto izjavio je da će projekat nastaviti.

Sporna američka politika i posledice

Kako navodi The East African, predložena američka mera je samo jedan od problema u međunarodnoj reakciji. Pod prethodnom administracijom došlo je do povlačenja iz Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i smanjenja kapaciteta USAID‑a, što je, prema kritičarima, oslabljelo globalne mehanizme odgovora.

Craig Spencer u The New York Times tvrdi da su važne nadzorne mreže u DR Kongu u protekloj godini oslabele, pa su američki zvaničnici saznali za prvu smrt i do mesec dana posle događaja — propust koji je omogućio brzo širenje epidemije.

Obim i specifičnosti aktuelne epidemije

Aktuelna epidemija, uzrokovana sojem Bundibugyo, već je treća po veličini u istoriji i preti da postane i najozbiljnija. Za razliku od šire poznatog soja iz 2014, za Bundibugyo ne postoje široko raspoloživi brzi testovi niti vakcine razvijene posebno za taj soj, što otežava brz odgovor.

Za poređenje: epidemija u Gvineji 2014. odnela je oko 11.300 života i inficirala oko 28.600 ljudi; tada je izbijanje primetno otkriveno pri 40–50 slučajeva, dok je kod ovog talasa prvobitni signal bio mnogo kasniji — procene navode 400–500 slučajeva kada je bolest počela da alarmira vlasti.

Terenski izazovi u DR Kongu

Epicentar epidemije nalazi se u ratom razorenom istočnom delu DR Konga, gde kontinuirani sukobi onemogućavaju efikasno praćenje kontakata i druge ključne javnozdravstvene mere. Lokalni odgovori su dodatno oslabi zbog smanjenja međunarodne pomoći: američka podrška pala je sa 1,34 milijarde dolara u 2024. na oko 428 miliona dolara u 2025. godini, ostavljajući timove sa znatno manjim resursima.

Neprijateljski stav dela lokalnog stanovništva prema zdravstvenim radnicima dodatno otežava situaciju. The Economist izveštava o napadima na bolnice i izolacione jedinice — u jednom slučaju meštani su zapalili izolacionu jedinicu, dok su u drugom pokušali da preuzmu telo preminulog radi sahrane.

"Ne uspevamo da preduhitrimo ovaj virus. Jurimo ga," upozorio je Denis Mukwege za Le Monde, ističući da bi epidemija mogla da izmakne kontroli ukoliko se ne uspostavi koordinisana međunarodna strategija.

Potrebna je jedinstvena koordinacija

Stručnjaci, uključujući Anthonyja Banburyja u The Washington Post, pozivaju na objedinjenu međunarodnu komandu sličnoj UNMEER‑u iz 2014. Kongoski zdravstveni radnici i međunarodne nevladine organizacije rade važan i tešan posao, ali bez centralne koordinacije teško je rasporediti resurse i strategije na način koji bi zaustavio epidemiju.

U odsustvu takve organizacije, rizik da epidemija "izmakne kontroli" ostaje realan — s posledicama koje bi mogle biti dalekosežne za region i šire.