Miloš Ković ocenjuje da je najava albanske komemoracije na Gazimestanu 15. juna pokušaj prisvajanja Kosovske bitke i namerna provokacija prema Srbima na KiM. Po njegovom tumačenju, istorijski izvori ne pominju učešće Albanaca u bici 1389. i ne beleže prisustvo Albanaca na Kosovu i Metohiji u srednjem veku pre turskih osvajanja. Ković upozorava da ovakvi potezi могу продужити конфликт уместо да покрену дијалог и побољшају услове живота.
Ković: Najava albanske komemoracije na Gazimestanu je prisvajanje Kosovske bitke
© ATA Images
Profesor Miloš Ković sa Filozofskog fakulteta u Beogradu upozorava da najava albanske manifestacije na Gazimestanu, zakazane za 15. jun, predstavlja pokušaj prisvajanja srpskog istorijskog nasleđa i svesnu provokaciju prema Srbima na Kosovu i Metohiji.
Opština Obilić, kojom upravljaju kadrovi Samoopredeljenja (Vetëvendosje) Aljbina Kurtija, najavila je organizovanje "komemoracije na Gazimestanu" 15. juna — datuma koji po julijanskom kalendaru pada na Vidovdan i seća na Kosovsku bitku 1389. godine. Ković ocenjuje da je to намерно isceniran potez sa jasnim provokativnim ciljem.
Šta kaže Ković?
Ković ističe da su Kosovo polje i Gazimestan sveta mesta srpskog predanja, kulture i istorije i da pokušaj prisvajanja Kosovske bitke служи као provokacija koja по његовом мишљењу угрожава како духовnu, тако и fizičku егзистенцију Срба на Косову и Метохији.
"Tamo se odigrala velika bitka između srpskih i osmanskih armija. Istorijski izvori ne pominju bilo kakvo učešće Albanaca u toj bici, iako se u delu lakše literature i publicistike albanskog porekla na tome insistira,"
Ković dodaje da, prema njegovom čitanju izvora, Albanci nisu zabeleženi na prostoru Kosova i Metohije u srednjem veku pre turskih osvajanja, osim u pojedinim oblastima izvan samog Kosova, kao što su Tuzi.
Tumačenje motiva i opasnosti
Profesor ocenjuje da u potezima Prištine ne vidi racionalno utemeljenje, već svesnu nameru da se tenzije održavaju. Po njegovim rečima, jedino objašnjenje za najavljenu komemoraciju može biti provokacija koja ima za cilj produžavanje konflikata umesto stvaranja uslova za dijalog i poboljšanje života na obe strane.
On upozorava da politika koju, kako tvrdi, predvode određeni akteri u Prištini — „što gore Srbima, to bolje za njih" — vodi jedino produženju sukoba. Ković upoređuje takav pristup sa, kako kaže, iracionalnim ponašanjem političkih centara u regionu, navodeći političko Sarajevo kao paralele.
Napomena: Izneseni stavovi predstavljaju mišljenje profesora Miloša Kovića i odnose se na njegovu interpretaciju istorijskih izvora i političkih motiva.
Pomozite nam da budemo bolji.
