Željka Cvijanović ocenjuje da je pristup SAD prema Republici Srpskoj i BiH postao promenjen i pogodniji za dijalog. Veruje da bi Antonio Zanardi Landi mogao postati novi visoki predstavnik, ali smatra da sama institucija visokog predstavnika treba da prestane.
Cvijanović kritikuje invazivne poteze nekih prethodnih visokih predstavnika, posebno Paddyja Ashdowna i Christiana Schmidta, i ističe da BiH može opstati samo uz dogovor tri konstitutivna naroda.
Željka Cvijanović, srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine, izjavila je za RTS da primećuje promenjen, pogodniji pristup SAD prema Republici Srpskoj i ukupnim odnosima u BiH tokom poslednje godine, nakon niza sastanaka na važnim adresama.
"Ono što me posebno raduje jeste da je sada nastupio neki, rekla bih, drugačiji ambijent kad odete u Ameriku i zbog toga možete da razgovarate slobodnije, ali i da budete saslušani i da vam se uvažavaju stavovi", rekla je Cvijanović.
Na pitanje da li očekuje da će italijanski diplomata Antonio Zanardi Landi, koga mediji i akteri u regionu pominju kao američkog kandidata, postati novi visoki predstavnik, Cvijanović je odgovorila: "Biće… verujem da hoće". Ipak, odmah je dodala da smatra da bi uloga visokog predstavnika trebalo da prestane.
Potrebna figura koja razume BiH
Cvijanović je objasnila da je neophodna osoba koja razume kompleksnost Bosne i Hercegovine i важност prelaska na domaća rešenja, bez intervencija koje, kako je ocenila, predstavljaju neustavne, nedejtonske i nedemokratske prakse. "Dakle, ta figura nama treba", naglasila je.
Kritika dosadašnjeg delovanja visokih predstavnika
Iako je istakla da su je nervirali svi visoki predstavnici zato što su, po njenom mišljenju, zadirali u nadležnosti propisane Dejtonskim sporazumom, posebno je kritikovala Paddyja Ashdowna i Christiana Schmidta. "Ako pogledate kojim invazivnim pristupom, politikom i brutalnošću su nastupali Paddy Ashdown i Christian Schmidt, onda možete reći da su to ljudi koji su naneli veliko zlo, ne samo nama", ocenila je.
Tri konstitutivna naroda kao osnova opstanka
Po njenom mišljenju, Bosna i Hercegovina može da funkcioniše i opstane samo ako postoji dogovor tri konstitutivna naroda. Navela je da je SAD, kako ga vidi, prepoznala važnost tog koncepta i da više ne zagovara ideju o unitarnoj državi. "Oni nam poručuju da to neće i ne treba da bude nikakva unitarna država", rekla je.
Cvijanović smatra da bi naredni korak Vašingtona mogao da poboljša pozicije Republike Srpske i da otvori put ka većoj pravdi u odnosima unutar BiH.
Ko treba da vodi pregovore?
Na pitanje da li pregovore treba da vode predstavnici tri naroda, rekla je da ne zna kako će to biti organizovano, ali je istakla: "Znam da treba da postoje razgovori i pregovori triju naroda i da se oni dogovore na koji način će preuzeti stvari u svoje ruke i kontrolu nad procesima, te da budu i kreatori i implementatori onoga što dogovore."
Stav Rusije
Povodom stava Rusije prema dogovoru triju naroda, Cvijanović je ocenila da su Rusi dosledni u odbrani dejtonskih pozicija i da, kako je rekla, ne govore samo o Republici Srpskoj već o opštem principu koji je predvideo Dejtonski sporazum.
"Oni ne govore samo o Republici Srpskoj, oni govore generalno o tri naroda i onome što je predvideo Dejtonski sporazum. Imaju prilično, da kažem, konzistentan stav."
Izjave Željke Cvijanović odražavaju trenutnu dinamiku međunarodnih uticaja u Bosni i Hercegovini i naglašavaju njenu poziciju o potrebi jačanja domaćih instituta i političkog dijaloga među konstitutivnim narodima.
Pomozite nam da budemo bolji.
