Analiza izotopa litijuma u stenama iz Sibira i Južne Kine otkriva isti "lak" izotopski potpis, što ukazuje na ubrzano raspadanje stena pre više od 550 miliona godina. Istraživači smatraju da je erozija mladih planinskih lanaca slala hranljive materije i oksidante u okean, menjajući hemiju vode i olakšavajući stvaranje krečnjaka i razvoja ljuski. Veza između tog talasa weatheringa i pojave ljuski ostaje dobro potkrepljena hipoteza, ali ne i konačan dokaz.
Drevne stene otkrivaju kako rast planina možda omogućio životinjama da prave ljuske
Photo Credit: iStock
Nalaz iz starih stena sugeriše da je uspon planinskih lanaca iz morskog dna mogao promeniti hemiju okeana i stvoriti povoljnije uslove za rane životinje koje su počele da prave ljuske i skelete.
Dr Tian Gan sa George Mason University i njegov tim analizirali su izotope litijuma u stenicama iz Sibira i Južne Kine. Uzorci pokazuju isti "lak" izotopski potpis — vrednosti litijuma koje više podsećaju na kontinentalne stene nego na modernu morsku vodu.
Kako bi erozija mogla da promeni okean
Autori objašnjavaju da je intenzivna erozija novoizloženih stena na kopnu dovodila do brzog rastvaranja materijala koji reke nose u more. Pošto je lakši izotop litijuma nedovoljno zadržavan u zemljištima i glinama, veći deo rastvorene supstance završavao je u okeanu, ostavljajući prepoznatljiv gehemijski trag u sedimenatima.
Takav nagli dotok materijala mogao je imati više efekata na morsku sredinu:
- Dovod hranljivih materija koji je mogao potaknuti procvat mikroskopskih organizama višeg nivoa hranidbenog lanca.
- Dotok oksidanata koji bi lokalno povećao koncentraciju kiseonika u vodi.
- Povećana količina rastvorljivih jona (npr. kalcijuma i karbonata) koji olakšavaju taloženje krečnjaka i stvaranje uslova pogodnih za građene ljuske i skelete.
Povezivanje sa Šuram ekskurzijom
Ovaj period geološkog zapisa poklapa se sa poznatom Šuram ekskurzijom (Shuram Excursion) — velikim pomakom u odnosima izotopa ugljenika u morskim sedimentima tokom Ediakarskog perioda, neposredno pre nego što su prepoznatljive životinje postale česte. Pošto su isti litijumski signali zabeleženi i u Sibiru i u Južnoj Kini, tim smatra da je reč o planetarnoj promeni, a ne o lokalnom fenomenu.
Autori istovremeno naglašavaju oprez: veza između ovog talasa erozije i pojave ljuski i skeleta predstavlja u ovom trenutku dobro zasnovanu hipotezu, ali ne i konačan dokaz. Druga istraživanja takođe ukazuju na kratkotrajne talase oksidacije ili porast kiseonika u Ediakaru, što dodatno podupire moguću vezu između promena na kopnu i preobražaja u morskim ekosistemima.
Zašto je ovo važno: Studija pokazuje kako velike geološke promene na kopnu — naročito ubrzano formiranje i erozija planinskih lanaca — mogu imati dalekosežne posledice po hemiju okeana i uslove za razvoj života. To daje naučnicima dodatne alate za razumevanje kako globalne promene u okruženju utiču na evoluciju i ekosisteme.
Pomozite nam da budemo bolji.
