Anna‑Bella Failloux, entomološkinja iz Instituta Pasteur, posvetila je karijeru proučavanju komaraca i bolesti koje prenose, podstaknuta iskustvima sa Tahitija gde je elefantijaza bila česta. Klimatske promene šire područja u kojima žive komarci, pa je oko 80% svetske populacije izloženo riziku od bar jedne takve bolesti. Od 2028. Failloux će voditi novi centar finansiran sa 30 miliona evra za razvoj strategija kontrole, sa naglaskom na mikrobiotu komaraca i uključivanje javnosti.
Naučnica iz Pasteura upozorava: klimatske promene šire pretnju komaraca — šta možemo da uradimo
Mosquitoes and the diseases they transmit are a growing concern as climate change expands the area the insects roam (Nelson ALMEIDA)(Nelson ALMEIDA/AFP/AFP)
Odrasla na Tahitiju, Anna‑Bella Failloux posvetila je život proučavanju komaraca i bolesti koje oni prenose. Njeno iskustvo iz detinjstva — kada je gotovo trećina odraslih na ostrvu imala otečene udove zbog elefantijaze — oblikovalo je njen profesionalni put i opredeljenje da razume i suzbija vektorske bolesti.
Failloux (63) radi u Institutu Pasteur u Francuskoj, gde vodi jedinicu za arboviruse i insektne vektore. Dok je posmatrala postavljanje mrežaste klopke u šumi istočno od Pariza, pokazala je i da je sama sašila njenu zaštitnu mrežu — simbol povezanosti terenskog rada i svakodnevnog angažovanja naučnika.
Povećan rizik zbog klimatskih promena
Porast temperatura i promene u klimi šire staništa komaraca — posebno vrsta poput tigrovog komarca (Aedes albopictus) — što dovodi do pojave bolesti koje su nekada bile gotovo isključivo tropske. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, oko 80% svetske populacije sada je izloženo riziku od bar jedne takve bolesti.
Pričina elefantijaze i ranija iskustva sa Tahitija
Failloux objašnjava da elefantijazu ne izaziva bakterija, već parazitska crva (nematoda) Wuchereria bancrofti, koji se prenosi ubodom zaraženog komarca i koji blokira limfne sudove, zbog čega dolazi do teškog oticanja udova. U jednom trenutku je oko 30% stanovništva Francuske Polinezije bilo pogođeno ovom bolešću.
Naučni rad i novi istraživački centar
Od 2028. Failloux će voditi novi istraživački centar u koji je Institut Pasteur uložio 30 miliona evra. Tim od oko 15 istraživača fokusiraće se na strategije kontrole komaraca, uključujući korišćenje znanja o njihovoj mikrobioti kao mogućem oruđu za smanjenje prenošenja patogena.
Obrazovanje i javno angažovanje
Failloux ističe da borba protiv komaraca nije samo laboratorijski posao: obuka mladih entomologa uključuje i lekcije iz antropologije i sociologije, jer je neophodno uključiti lokalne zajednice u prevenciju i praćenje. Jednostavne, ali efikasne mere koje svako može da primeni su:
Čišćenje dvorišta, otklanjanje začepljenih oluka i eliminisanje stajaće vode — ključne mere za sprečavanje razmnožavanja komaraca.
Zašto je ovo važno
Vektorske bolesti i dalje ubijaju više od milion ljudi godišnje, većinom dece, prema UN agencijama. Širenje komaraca u regione koji ranije nisu bili ugroženi znači da su lokalne zdravstvene službe i javnost suočeni sa novim izazovima — od praćenja populacija komaraca do brzog prepoznavanja i kontrole izbijanja bolesti.
Faillouxov pristup kombinuje terenski rad, biomedicinska istraživanja i rad sa zajednicom — podsetnik da je odgovor na širenje vektorskih bolesti i profesionalan i kolektivan napor.
Pomozite nam da budemo bolji.
