Prvi put uživo snimljena retka „živa fosil“ goblin ajkula — opažena na skoro 2.000 m dubine

Istraživači sa University of Western Australia i University of Hawaiʻi at Mānoa po prvi put su uživo dokumentovali goblin ajkulu (Mitsukurina owstoni) u njenom prirodnom staništu u dubokom moru. Nalaz, objavljen u Journal of Fish Biology, predstavlja značajan proboj u proučavanju jedne od najtajanstvenijih i najređih vrsta okeana.

Gde i kako je snimljena

Jedno od opažanja zabeleženo je 2024. tokom ekspedicije Minderoo‑UWA Deep‑Sea Research Centre u Tonga Trenchu. Mamcem opremljena kamera pričvršćena za deep‑sea lander snimila je ajkulu na dubini od 1.997 metara (skoro 6.600 stopa) — oko 700 metara dublje nego što je ranije bilo zabeleženo.

„Goblin ajkula je karizmatično stvorenje dubokog mora i nikad nisam mislio da ćemo je videti živu,“ rekao je profesor Alan Jamieson, direktor Minderoo‑UWA Deep‑Sea Research Centre i koautor studije.

Drugo opažanje iz studije potiče iz 2019. godine, kada je kamera montirana na daljinski upravljanom vozilu Hercules snimila goblin ajkulu na 1.237 metara dubine u blizini neimenovanog seamounta severozapadno od Jarvis Island u centralnom Pacifiku.

Zašto je otkriće važno

Pre ovih snimaka, goblin ajkule su najčešće bile poznate samo iz primeraka slučajno ulovljenih i podignutih na površinu, gde su uglavnom ugibali. Sada zabeleženi video‑zapisi omogućavaju naučnicima prvi uvid u ponašanje i stanište vrste bez traume koju izaziva izlov.

Stock photo of a 3D rendered Goblin sharkCredit: Getty

Ekspedicija je tokom više od 50 dana prikupila kontinuirani video‑materijal na dubinama između 800 i 10.800 metara, a susret sa goblin ajkulom trajao je malo više od 20 sekundi — što dodatno naglašava koliko je ova vrsta eluzivna.

Goblin ajkula se često naziva „živi fosil“ jer je jedini preživeli član linije star gotovo 125 miliona godina. Nova opažanja značajno proširuju poznati geografski raspon vrste, pomerajući ga dublje u centralni Pacifik i udaljenija područja od dosad uočenih zona (Japan, Australija, zapadni deo SAD, kao i delovi Atlantskog i Indijskog okeana).

„Nove informacije o rasprostranjenju mogu pomoći istraživačima i donositeljima odluka da bolje uključe ovu vrstu u planove očuvanja i procene biodiverziteta,“ rekao je Aaron Judah iz University of Hawaiʻi at Mānoa.

Šta dalje

Iako su snimci kratki, oni otvaraju nove mogućnosti za proučavanje dubokih voda bez intervencije koja bi štetila pojedincima. Dalja istraživanja i ciljane studije mogla bi da razjasne rasprostranjenost, ponašanje i potencijalne pretnje za ovu retku vrstu, što je ključno za buduće mere zaštite.

Studija je važan korak u razumevanju jednog od najtajanstvenijih stanovnika dubokog mora i podseća nas da je mnogo toga u okeanima još neistraženo.