Na Berlinskom sajmu vazduhoplovstva, wingman dronovi su zauzeli centralno mesto kao AI-pokretane platforme koje treba da prate i podržavaju lovačke avione.
Evropa i SAD ubrzano ulažu u kolaborativne borbene letelice zbog lekcija iz rata u Ukrajini i potrebe za suverenom kontrolom nad tehnologijom.
Kompanije poput Airbus, Boeing, Helsing i General Atomics prikazale su koncepte, ali operativna primena se još očekuje — većina modela planirana je za uvođenje od 2029. i tokom 2030-ih.
Na Berlinskom sajmu vazduhoplovstva prošle nedelje u centar pažnje izbile su tzv. wingman letelice — nova generacija AI-pokretanih platformi namenjenih da prate, štite i podržavaju lovačke avione sa posadom.
Rat u Ukrajini dodatno je istakao značaj dronova i elektronskog ratovanja: ometanje senzora i komunikacija ponekad je podjednako važno kao i direktni fizički napadi. Kao reakcija, evropske i američke odbrambene strukture ubrzano razvijaju kolaborativne borbene letelice (CCA) koje nose dodatne senzore, ometače i naoružanje te rade u sinergiji s pilotiranim avionima.
Na izložbi su se istakli Airbus, Boeing, nemački startap Helsing i General Atomics, koji su prikazali različite koncepte — od manjih presretača do većih bespilotnih mlaznih letelica. Boeing promoviše MQ-28 Ghost Bat, Airbus svoj koncept U760b Ravenstorm, dok je General Atomics razvio prototip YFQ-42A, koji je 2024. dobio podršku USAF za dalji razvoj.
Amy List, generalna direktorka Boeing Australia, naglasila je da MQ-28 nije „običan dron“, već bespilotni mlazni avion osmišljen da deluje kao multiplikator snage:
Može ići ispred letelica sa posadom, obezbediti situacionu svest, fusionirati podatke i vratiti informacije visoke vrednosti za donošenje odluka.Boeing sarađuje sa nemačkim Rheinmetallom na prilagođavanju tehnologije za evropske potrebe.
U fokusu je i pitanje suvereniteta: evropske države razmatraju koliko žele nezavisnu kontrolu nad AI-agentima koji upravljaju ovim sistemima. "AI agent, naravno, mozak ovih sistema, mora biti kontrolisan na suveren način", izjavila je Stephanie Lingemann iz Helsinga. Nemačka i Francuska su privremeno obustavile planove za zajednički borbeni avion, ali pokušavaju da sačuvaju delove programa Future Combat Air System kroz razvoj dronskih arhitektura i mreža podataka.
Helsing ističe da je njihov dron za elektronske napade projektovan da deluje uz udarne dronove u autonomnim roj-ovima, ciljajući protivničke senzore i komunikacione kanale.
Do sada nijedan od ovih sistema nije primenjen u borbenim operacijama. Boeing navodi da MQ-28 može ući u službu u nemačkim vazdušnim snagama oko 2029. godine, dok Airbus procenjuje da će U760b Ravenstorm biti dostupan tek u 2030-ima. General Atomics nastavlja testiranja YFQ-42A, a USAF je 2024. dodelio sredstva za razvoj prototipa.
Očekuje se da će slične tehnologije predstaviti i Lockheed Martin i američki startap Anduril na narednim vazduhoplovnim sajmovima, uključujući Farnborough (početak 20. jula).
Zaključak: Wingman sistemi imaju potencijal da promene koncept vazdušnih operacija povećanjem dometa senzora, otpornosti na pretnje i sposobnosti elektronskog ratovanja — ali ključna pitanja ostaju: autonomija sistema, bezbednost podataka i politička kontrola nad AI-agentima.
Pomozite nam da budemo bolji.
