Christophe Leribault, novi direktor Luvra, upozorava da muzej 'gubi snagu' zbog dotrajale opreme i nedostatka ulaganja nakon niza incidenata, uključujući pljačku nakita vrednu oko 100 miliona dolara. Muzej se suočava sa gubicima od štrajkova, prevarom sa kartama procenjenom na oko 10 miliona evra, curenjem vode i drugim problemima održavanja. Leribault traži hitne investicije, bezbednosnu reviziju i dugoročni plan održavanja kako bi se sanirali najkritičniji problemi.
Novi direktor upozorava: Luvr 'gubi snagu' — Hitne investicije i bezbednosna provera neophodne
'Building-related emergencies are piling up' at the Louvre, its director has said (STEPHANE DE SAKUTIN)(STEPHANE DE SAKUTIN/AFP/AFP)
Muzej Luvr suočava se sa nizom tehničkih, sigurnosnih i finansijskih izazova, upozorio je novi direktor Christophe Leribault pred senatskim odborom. Prema njegovim rečima, oprema i infrastruktura muzeja dostižu kraj životnog veka, a neophodna ulaganja ne prate obim potrebnih hitnih radova.
“Uprkos svojoj impozantnoj veličini i svakodnevnoj posvećenosti osoblja, Luvr gubi snagu. Njegova oprema i infrastruktura dostižu kraj svog životnog veka,” izjavio je Leribault.
Leribault, istoričar umetnosti i direktor muzeja specijalizovan za umetnost 18. veka, preuzeo je dužnost u februaru, nakon što je njegov prethodnik podneo ostavku posle sramotne pljačke u belom danu u oktobru — nestanka luksuznog nakita čija je vrednost procenjena na oko 100 miliona dolara. Taj incident je otkrio ozbiljne propuste u bezbednosti muzeja.
Osim toga, Luvr se suočava sa ponovljenim štrajkovima koji su umanjili prihode, prevarom sa kartama koja je mogla da košta oko 10 miliona evra (približno 11,7 miliona dolara), curenjem vode i drugim problemima održavanja. Sve to se događa u zgradi koja je sama po sebi istorijski kompleks — ogromni dvorac na obali Sene koji godišnje privuče oko devet miliona posetilaca.
Šta je hitno potrebno
Leribault je upozorio da su neophodne hitne investicije, temeljna bezbednosna revizija i prioritetni radovi na infrastrukturi. Stručnjaci ističu da bi kombinacija državnih sredstava, privatnih partnerstava i boljeg menadžmenta mogla da pomogne da se saniraju najkritičniji problemi bez ugrožavanja pristupa javnosti.
Direktor je naglasio i potrebu za većom transparentnošću u vezi sa incidentima i finansijskim posledicama, kao i za dugoročnim planom održavanja koji bi sprečio da se problemi ponavljaju. Do tada, Luvr će verovatno nastaviti da balansira između zaštite dragocenosti, servisa za posetioce i neophodnih popravki.
Kontekst
Luvr je dom svetski poznatih dela, uključujući Leonardovu 'Monu Lizu', i predstavlja jedan od najposećenijih muzeja na svetu. Ipak, visok broj posetilaca i istorijska zdanja dovode i do velikih troškova održavanja — što sada postaje javno pitanje upravljanja i finansiranja.
Pomozite nam da budemo bolji.
