U Gračanici je predstavljena druga knjiga zbornika „Martovski pogrom 2004. – uzroci, razaranja, posledice“, koja na oko 1.500 stranica i sa gotovo 50 radova dokumentuje nasilje nad Srbima i devastaciju kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji. Govornici su istakli da pogrom iz 2004. predstavlja kulturno ubistvo i istorijsku dislokaciju čije posledice osećamo i danas. Uvodna poglavlja potpisali su patrijarh Porfirije i mitropoliti Joanikije i Teodosije, a najavljen je i treći tom zbornika za narednu godinu.
Nema Zaborava: Druga Knjiga Zbornika „Martovski Pogrom 2004.“ Predstavljena u Gračanici
© Српска православна црква
U Domu kulture u Gračanici, u okviru Vidovdanskih svečanosti, sinoć je predstavljena druga knjiga tematskog zbornika „Martovski pogrom 2004. godine – uzroci, razaranja, posledice“. Autori i saradnici istakli su značaj naučnog pristupa i obavezućeg pamćenja na martovsko nasilje koje je ostavilo duboke posledice po srpsku zajednicu i kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji.
Govornici su naglasili da dve knjige zbornika broje oko 1.500 stranica i da, uz skoro 50 radova stručnjaka iz različitih disciplina, predstavljaju jedno od najvažnijih dela posvećenih dokumentovanju uzroka i dugoročnih posledica pogroma nad Srbima i razaranja njihove kulturne baštine.
Marko Marković, suizdavač zbornika u ime Arhiva Kosova i Metohije, istakao je potrebu da se o martovskim događajima ne samo govori i piše, već i da se pamte:
„Sada sa ponosom možemo reći da o Martovskom pogromu imamo oko 1.500 pisanih strana. Reč je o tematskom, multidisciplinarnom zborniku koji potpisuju eminentni stručnjaci iz različitih oblasti. Samo u drugom tomu ima 15 doktora nauka; imamo čime da se ponosimo. Nažalost, Martovski pogrom je ostavio razorne posledice koje se osećaju i danas. One se najjasnije vide kroz institucionalni pritisak koji svakog dana vidimo i osećamo.“
Bojan Arbutina, direktor Muzeja žrtava genocida, podsetio je na širi istorijski kontekst stradanja Srba tokom 20. veka i istakao da se ciklus nasilja nastavio i u martu 2004. godine:
„U jednom veku, od 1912. do 2004. godine, Srbi su proterivani sa velikih delova prostora na kojima su stvarali kulturu i civilizaciju. Ciklus stradanja 20. veka, kako ocenjujem, završio se upravo u tim tragičnim danima kada je nanet poslednji vidljivi udarac srpskom narodu – u Martovskom pogromu.“
Dušan Ilić, naučni saradnik Instituta za evropske studije, komentarišući tekst Olje Arsenijević iz drugog toma, rekao je da pogrom iz 2004. nije bio isključivo etnički motivisano nasilje, već i kulturno ubistvo koje proizvodi istorijsku dislokaciju:
„Dođete, proterate nas, srušite domove, sravnite crkve sa zemljom, uništite nadgrobne spomenike i promenite pejzaž – na taj način se briše naše kolektivno sećanje. To je istorijska dislokacija.“
Dušan Čelić, docent Pravnog fakulteta Prištinskog univerziteta (sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici), emotivno je govorio o paljenju crkve Svetog Nikole u Prištini i ličnoj povezanosti sa tim mestom:
„U toj crkvi su kršteni moji preci, ja sam primio svetu tajnu krštenja. I moj sin, Lazar... Te scene paljenja teško je bez emocija opisati – čovek se pita kako je neko, u ljudskom obliku, mogao zapaliti hram.“
Živojin Rakočević, direktor Doma kulture „Gračanica“, ocenio je da je Martovski pogrom jedan od najvećih mirnodopskih zločina u Evropi posle Drugog svetskog rata, napominjući da je totalitet napada obuhvatio crkve, manastire, zbirke ikona, biblioteke, urbane celine i živote ljudi.
Uvodna poglavlja drugog toma potpisali su patrijarh srpski Porfirije, mitropoliti Joanikije i Teodosije, kao i profesor Vladan Virijević. Organizatori su najavili treći tom zbornika za narednu godinu, sa temama koje će dodatno produbiti naučno i javno razumevanje događaja iz marta 2004.
Predstavljena izdanja predstavljaju pokušaj sistematizacije i naučne obrade događaja — dokument koji treba da posluži kao osnova za buduća istraživanja, pravnu i istorijsku analizu i kolektivno sećanje.
Pomozite nam da budemo bolji.
