Kina Poplavljuje Svet Špijunima: Talas Otkrivanja Agenta U Evropi, Aziji I SAD

Kineska Komunistička Partija (KKP) pojačava svoje obaveštajne i uticajne aktivnosti širom sveta, šaljući veliki broj agenata kako bi stekla političke i tehnološke prednosti nad Zapadom, piše Newsweek. Istovremeno, sve više takvih aktera biva otkriveno i privedeno dok države pojačavaju kontraobaveštajne mere.

Porast hapšenja i presuda

Skoro svake nedelje stižu izveštaji o osumnjičenim kineskim špijunima uhapšenim ili osuđenim — od Južne Koreje i Norveške do SAD i Nemačke. U maju su primećeni značajni slučajevi: dvoje kineskih državljana osuđeno u Južnoj Koreji zbog fotografisanja sedam Korea–SAD vojnih baza i civilnih aerodroma; nemački bračni par kineskog porekla uhapšen pod sumnjom da je prikupljao osetljive naučno-tehnološke informacije „vojne upotrebe”; kao i dva odvojena slučaja u Norveškoj koja su izazvala sumnje na veze sa vojnim obaveštajnim strukturama.

U SAD su takođe zabeleženi skandali: gradonačelnik Arkadije (Kalifornija) priznao je krivicu da je delovao kao strani agent Kine, a nedavno je američki novinar koji je radio za Xinhua agenciju priznao krivicu za delovanje kao strani agent — slučajevi čije posledice se još razmatraju.

Zašto raste obim špijunaže?

Stručnjaci ukazuju na nekoliko razloga: ekonomski pritisci u Kini, ograničenja pristupa vrhunskoj tehnologiji na međunarodnom nivou i ambicija Pekinga da obezbedi naučno-tehnološku nadmoć u rivalstvu sa SAD. „Kina šalje veliki broj ljudi, prikuplja svaku informaciju i potom je sklapa u centrale u Pekingu ili u odgovarajućim agencijama”, kaže I‑Chung Lai, predsednik tajvanskog Prospect Foundation.

Matthew Brazil iz Jamestown Foundation naglašava da su bezbednosne agencije pod pritiskom da ispune zahteve sve oštrije spoljne politike pod liderstvom Xi Jinpinga, što dovodi do intenziviranja operacija — a samim tim i do većeg broja otkrivenih slučajeva.

Raznovrsnost i metode

Kineski obaveštajni aparat je složen i raznovrstan: pored Ministarstva državne bezbednosti (MSS) i Ministarstva javne bezbednosti, u igri su vojne jedinice (Information Support Force, Cyberspace Force, Aerospace Force), United Front Work Department, Propaganda Department i Ministarstvo spoljnih poslova. Operacije se vode na partijskom, državnom i lokalnom nivou — što istraživačima otežava centralizovano mapiranje.

Važan deo mreže čine i neformalni prikupljači, poput studenata, istraživača i poslovnih saradnika. Neki su neprofesionalni i prave greške u osnovnoj trgovini (tradecraft), dok drugi deluju sofisticirano — posebno kada su u pitanju slučajevi sa složenom opremom za prenos ili prisluškivanje.

Uloga tehnologije i veštačke inteligencije

Kina i dalje ulaže u ljudsku obaveštajnu mrežu jer se plaši presretanja elektronskih signala i detekcionih tehnika. Ipak, eksperti upozoravaju da rast upotrebe veštačke inteligencije i globalna tehnološka pokrivenost čine skrivanje i održavanje agenata van Kine sve težim — od prepoznavanja lica do analize gaita i drugih biometričkih metoda.

Šta to znači za Evropu i region?

Porast aktivnosti kineskih obaveštajnih službi ima implikacije i za evropske države i zemlje regiona: ciljane su vojne lokacije, transportna infrastruktura i tehnologija od vojnog ili strateškog značaja. Zato su međunarodna saradnja i unapređenje kontraobaveštajnih kapaciteta ključni za otkrivanje i neutralisanje mreža.

Zaključak: Kineska kampanja prikupljanja informacija je široka, raznolika i sve aktivnija. I dok veliki broj agenata bude poslat u inostranstvo, rastu i napori država da ih identifikuju i procesuiraju — što rezultira višim brojem otkrivenih slučajeva, ali i složenijom, dugoročnom nadmetanjem u sferi bezbednosti i tehnologije.