Studija tima sa Virginia Tech-a kombinuje genetske podatke i fosilne dokaze da bi rekonstruisala prvo kompletno evolutivno stablo svih živih redova stonoga. Rezultat sugeriše da su stonoge nastale pre oko 460 miliona godina (srednji ordovik) i da su naselile kopno više od 80 miliona godina pre prvih kičmenjaka. U radu je rešeno pozicioniranje dve dugo nepoznate grupe zahvaljujući terenskim uzorcima iz Meksika i Kanarskih ostrva. Stonoge su dugo bile ključni razlagači koji su oblikovali rane kopnene ekosisteme.
Stonoge Na Kopnu Pre Oko 460 Miliona Godina — Rešena Evoluciona Misterija
Photo Credit: Rafael Garcia and Paul Marek for Virginia Tech
Novo istraživanje koje je vodio tim sa Virginia Tech-a pokazuje da su stonoge nastale pre oko 460 miliona godina i da su naselile kopno decenijama pre prvih kičmenjaka. Studija kombinuje genetske podatke modernih vrsta i anatomske dokaze iz fosila kako bi sastavila prvo kompletno evolutivno stablo koje obuhvata sve žive redove stonoga.
Kako su došli do ovog zaključka
Istraživači su napravili široku filogenetsku analizu koja povezuje molekularne podatke sa fosilnim nalazima i time kalibrišu starost pojedinih grana. Procena starosti od ~460 miliona godina stavlja poreklo stonoga u srednji ordovik, što znači da su ove životinje kolonizovale kopno desetine miliona godina pre prvih kičmenjaka.
Rešavanje 'belih kitova' filogenije
Ključni izazov bio je pozicioniranje dve dugo neklasifikovane grupe stonoga. Jedna grupa je podzemna i dostiže tek oko 1 cm, dok je druga veoma retka i živi samo na par lokaliteta. Bez svežih uzoraka nije bilo moguće uraditi molekularne analize.
Paul Marek, vodeći istraživač: 'Te dve grupe bile su nam kao beli kit — dugo ih nismo mogli uhvatiti u stablu evolucije.'
Nakon terenskih ekspedicija u Meksiku i na Kanarskim ostrvima tim je konačno pribavio neophodne uzorke, uključujući jedinku dugačku samo 10 mm, što je omogućilo da se te linije uključe u kompletno stablo života stonoga.
Luisa 'Fernanda' Vasquez-Valverde, prva autorka: 'Deset ljudi je radilo više od nedelju dana da bi pronašli jednu odraslu jedinku od 10 milimetara.'
Zašto je ovo važno
Preciznije datovanje pojave stonoga pomaže da bolje razumemo najranije kopnene ekosisteme. Pre pojave šuma, semena, cvetova i kičmenjaka, stonoge su već razgrađivale mrtvu organsku materiju i učestvovale u kruženju nutrijenata, čime su postavile temelje za složeniji život na kopnu.
U savremenim ekosistemima stonoge i dalje igraju ključnu ulogu kao razlagači — hrane se raspadajućom biljnom masom i vraćaju nutrijente u tlo, što podržava zdravlje šuma, bašta i drugih pejzaža od važnosti za ljude.
Zaključak
Ova studija ne samo da proširuje naše znanje o poreklu stonoga, već i naglašava koliko su međuprirodni procesi i male, često previdjene životinje važni za oblikovanje velikih ekoloških promena kroz geološko vreme.
Pomozite nam da budemo bolji.
