Američki istraživači su CRISPR-om genetski izmenili ankilostome da proizvode antitelo koje neutralizuje tetrodotoksin, a modifikovani paraziti su kod inficiranih hrčaka izazvali prisustvo tog antitela u krvi. Studija, objavljena u Nature Communications i delimično finansirana od Ministarstva odbrane SAD, predstavlja prvi korak ka korišćenju parazita kao "živih fabrika" lekova. Iako obećavajuće, pristup nosi značajne bezbednosne, regulatorne i etičke izazove koji moraju biti rešeni pre primene kod ljudi.
Paraziti Koji Leče? Genetski Izmenjene Ankilostome Kao „Žive Fabrike“ Lekova
The hookworm has evolved over millions of years ‘to get molecules out of its body and into ours’ . | Credit: Illustration by Julia Wytrazek / Getty Images
Naučnici iz SAD genetski su izmenili ankilostome (hookworms) kako bi proizvodile i izlučivale specifična antitela — prvi korak ka ideji o "živim farmaceutskim fabrikama" koje isporučuju terapeutske proteine direktno unutar domaćina, prenosi studija objavljena u Nature Communications.
Šta su ankilostome i zašto su zanimljive
Ankilostome su crevni paraziti koji inficiraju preko 400 miliona ljudi širom sveta, pretežno u tropskim regionima. Dok se hrane krvlju pričvršćene za zid creva, izlučuju mešavinu protivupalnih i imunosupresivnih molekula koji im pomažu da prežive i izbegnu uklanjanje od strane imunog sistema. Upravo ta sposobnost da iz svog tela prenesu biološki aktivne molekule u domaćina čini ih zanimljivim potencijalom za isporuku lekova.
Šta su autori studije uradili
Tim predvođen Makedonkom Mitrevom (Washington University, St. Louis) upotrebio je CRISPR/Cas tehnologiju da ubaci gen koji kodira antitelo poznato po neutralizaciji tetrodotoksina — snažnog neurotoksičnog spoja iz ribe pufer. Modifikovana jajašca ankilostoma su upotrebljena za infekciju hrčaka; kasniji testovi su pokazali prisustvo antitela protiv tetrodotoksina u krvi zaraženih životinja, što ukazuje da su paraziti proizveli i sekretovali ciljano antitelo u organizam domaćina.
„Bilo je to kao savršen trenutak,“ navela je Mitreva, dodajući da istraživanje pokazuje da ankilostome mogu istovremeno proizvoditi i isporučivati lek.
Moguće primene
Autori i mediji ukazuju na nekoliko potencijalnih upotreba: dugotrajna, bezinjekcijska isporuka bioloških terapija za hronične bolesti (npr. inflamatorne bolesti creva), kao i zaštitne terapije za osobe izložene tačno određenim toksinima ili biološkim pretnjama. Studija je delimično finansirana od strane Ministarstva odbrane SAD, jer je jedan od ciljeva razvoj tretmana za trovanje tetrodotoksinom.
Rizici i etička pitanja
Iako rezultati deluju obećavajuće, pristup nosi značajne bezbednosne i etičke izazove: moguće su neželjene imunološke reakcije domaćina, nepredviđeni efekti parazita koji ostaju u organizmu, rizik horizontalnog širenja modifikovanih gena i pitanja kontrole i reverzibilnosti terapije. Regulatorne procedure, opsežna klinička ispitivanja i društvena rasprava biće neophodni pre bilo kakve primene na ljudima.
Zaključak
Studija predstavlja inovativnu, ali kontroverznu ideju — upotrebu genetski izmenjenih parazita kao „unutrašnjih proizvođača“ lekova. Iako otvara mogućnosti za novu klasu terapija bez injekcija, dalje istraživanje mora jasno proceniti bezbednost, efikasnost i etičke posledice pre nego što se razmišlja o primeni kod ljudi.
Pomozite nam da budemo bolji.
