SAD i Iran Dogovorili Prekid Vatre, Ali Budućnost Libana Ostaje Neizvesna — Izrael Kao Mogući Kvaritelj

17. juna 2026. SAD i Iran postigli su dugo očekivani privremeni sporazum o prekidu vatre. Iako dogovor donosi olakšanje za Persijski zaliv i međunarodne pomorske tokove, njegova primena u Libanu ostaje duboko nesigurna — posebno dok Izrael otvoreno deluje mimo američkih želja.

Šta piše u sporazumu?

Prema objavljenom tekstu, memorandum o razumevanju formalno uključuje i Liban, po zahtevu Teherana, i predviđa prestanak neprijateljstava na svim frontovima. Tekst štiti "teritorijalni integritet" Libana, ali ne navodi eksplicitno povlačenje izraelskih snaga sa okupiranih područja, što ostavlja otvoreno ključno pitanje suvereniteta.

President Donald Trump shakes hands with Israeli Prime Minister Benjamin Netanyahu during a news conference at Mar-a-Lago in late 2025.AP Photo/Alex Brandon

Izraelska reakcija i tenzije sa SAD

Izraelski premijer Benjamin Netanyahu, za koga se izveštavalo da je bio isključen iz procesa, javno je zapretio da će Izrael "okupirati Liban neodređeno" i ubrzo je usledio novi talas vazdušnih napada u kojem je poginulo najmanje četvoro ljudi. Predsednik SAD Donald Trump javno je kritikovao izraelske akcije i, prema izveštajima, pritiskao Izrael da smanji operacije. U izveštajima se navodi i njegov oštar razgovor sa Netanjahuom, ali tačne okolnosti i citati variraju po izvorima.

Istorijska paralela: 1982. godina

U avgustu 1982. američki predsednik Ronald Reagan navodno je rekao Menachemu Beginu: "Menachem, ovo je holokaust", zahtevajući prestanak bombardovanja Bejruta. Izrael je tada nastavio operacije, a SAD su posle poslale međunarodne mirovne snage u Liban.

Današnje tenzije podsećaju na taj konflikt: sukob između američkih i izraelskih interesa, pitanje američke sposobnosti da ograniči izraelske akcije i rizik od ponovnog eskaliranja i urušavanja libanskog suvereniteta.

A man passes by a giant billboard in south Beirut that shows the late Iranian leader Ayatollah Ali Khamenei, center, and Iranian Supreme Leader Ayatollah Mojtaba Khamenei, with Arabic writing that reads: ‘Thank you Iran.’AP Photo/Hussein Malla

Uloga Hezbollaha i regionalne implikacije

Liban je uvučen u širu krizu posle udarâ na Iran krajem februara 2026. kada je Hezbollah napao izraelske položaje u znak solidarnosti. To je podgrejalo dugotrajni severni front između Hezbollaha i Izraela, gde Izrael već drži vojne položaje na jugu Libana i preti aneksijom.

Sirija kao komplikacija

Trump je više puta pominjao mogućnost da Sirija odigra ulogu u „hirurškom napadu“ na Hezbollah, ali nije jasno radi li se o stvarnom planu ili diplomatskom pritisku. Svaka sirijska intervencija prizvala bi sećanja na višedecenijsku sirijsku dominaciju u Libanu i rizike za već napetu sektašku ravnotežu.

Israeli troops cover their ears as they fire their American-made howitzer in June 1982.AP Photo/Harry Koundakjian

Šta to znači za Liban?

Sporazum može doneti krhki mir, ali i dodatno oslabiti već ranjivu libansku državu: tekst ne garantuje izraelsko povlačenje, a dogovor na indirektan način potvrđuje uticaj Irana i Hezbollaha na političku dinamiku u zemlji. U maju je Liban podneo formalnu žalbu Savetu bezbednosti UN protiv Irana zbog mešanja u unutrašnja pitanja, što pokazuje unutrašnje protivurečnosti i strahove libanskih vlasti.

Zaključak

Uspeh američko-iranskog prekida vatre zavisi od načina na koji će se ponašati i Iran i Izrael. Do sada Izrael pokazuje spremnost da deluje suprotno američkim pritiscima, čime ugrožava perspektivu stabilnosti u Libanu. U odsustvu trajnog političkog rešenja, Liban će ostati izložen uticaju svojih većih suseda — Irana, Izraela i Sirije — i promenljivoj politici SAD.

Autorka: Mireille Rebeiz, Dickinson College. Članak je ponovno objavljen iz The Conversation.